Година ноћне море за дјецу
Дјеца која живе у зонама сукоба изложена су нападима шокантних размјера, упозорава УНИЦЕФ у свом најновијем извјештају за 2017. годину.
Свијет
Дјеца су постала мете у сукобима широм свијета, користе их као живи штит, убијају, рањавају и регрутују за борбе.
Силовања, присилни бракови, отмице и поробљавање постали су стандардне тактике у сукобима у Сирији, Јемену, Нигерији и Мјанмару, упозорава УНИЦЕФ.
"Дјеца су била изложена нападима и бруталном насиљу у њиховим домовима, школама и на игралиштима", истакао је Мануел Фонтаине, директор за хитне програме при УНИЦЕФу, који је додао:
"Због тога што се ти напади настављају годину за годином, не можемо више затварати очи пред тим. Таква бруталност не може бити нова нормалност."

У УНИЦЕФовом извјештају се посебно истичу дуготрајни сукоби у Африци. То су подручја, наводи се, која су међу најгорима за дјецу, гдје су она кориштена као свјесни циљеви. У регији Касаи у Демократској Републици Конго је готово милион дјеце морало напустити своје домове ове године, док је више од 400 школа циљано нападнуто.
У Нигерији и Камеруну је џихадистичка група Боко Харам користила око 135 дјеце као бомбаше самоубице то је пет пута више него претходне године.
У Јужном Судану је 19.000 дјеце од 2013. године било присиљено да се боре као дјеца војници. Бројна дјеца у Јужном Судану дан за даном чекају храну међународних организација, јер у њиховој властитој земљи влада глад.
УНИЦЕФ процјењује да је у Јемену најмање 5.000 дјеце убијено или рањено од избијања грађанског рата у тој земљи у марту 2015. године. Акутна несташица хране у земљи је заслужна за то да готово два милиона дјеце пати од неухрањености.
У Ираку и Сирији је око 700 дјеце наводно убијено у раздобљу до септембра ове године, док је УНИЦЕФ забиљежио бројне случајеве гдје су млади људи били жртве снајперске паљбе или чак били кориштени као живи штитови.
(Агенције)
Силовања, присилни бракови, отмице и поробљавање постали су стандардне тактике у сукобима у Сирији, Јемену, Нигерији и Мјанмару, упозорава УНИЦЕФ.
"Дјеца су била изложена нападима и бруталном насиљу у њиховим домовима, школама и на игралиштима", истакао је Мануел Фонтаине, директор за хитне програме при УНИЦЕФу, који је додао:
"Због тога што се ти напади настављају годину за годином, не можемо више затварати очи пред тим. Таква бруталност не може бити нова нормалност."

У УНИЦЕФовом извјештају се посебно истичу дуготрајни сукоби у Африци. То су подручја, наводи се, која су међу најгорима за дјецу, гдје су она кориштена као свјесни циљеви. У регији Касаи у Демократској Републици Конго је готово милион дјеце морало напустити своје домове ове године, док је више од 400 школа циљано нападнуто.
У Нигерији и Камеруну је џихадистичка група Боко Харам користила око 135 дјеце као бомбаше самоубице то је пет пута више него претходне године.
У Јужном Судану је 19.000 дјеце од 2013. године било присиљено да се боре као дјеца војници. Бројна дјеца у Јужном Судану дан за даном чекају храну међународних организација, јер у њиховој властитој земљи влада глад.
УНИЦЕФ процјењује да је у Јемену најмање 5.000 дјеце убијено или рањено од избијања грађанског рата у тој земљи у марту 2015. године. Акутна несташица хране у земљи је заслужна за то да готово два милиона дјеце пати од неухрањености.
У Ираку и Сирији је око 700 дјеце наводно убијено у раздобљу до септембра ове године, док је УНИЦЕФ забиљежио бројне случајеве гдје су млади људи били жртве снајперске паљбе или чак били кориштени као живи штитови.
(Агенције)
Коментари (2)
Д
Туга и јад имали икаквог закона да се дјеца неуништавају
из БиХ
У прољеће 1992. сам имао 12 и по а у јесен 1995. сам имао 16 година. Тамо гдје сам живио у ратним зонама у то вријеме сам редовно ишао у завршне разреде основне и почетне разреде средње школе коју сам завршио негдје послије рата. Живио сам у рату и иза рата у туђим кућама. Својој нисам могао прићи од 04/1992 до 03/1996 због прве линије фронта на том мјесту. Кад сам први пут обишао кућа ми је била срушена до темеља а с обје стране пута је био означен ризик од минских поља. Успио сам се ондје вратити почетком 2001.године кад је тај рејон разминиран и обновљен од донација послије рата. У рату је био проблем ратом погођена економија, зоне у које није било сигурно улазити због ратних дешавања, порушени инфраструктурни објекти, повремена гранатирања а ноћу је био полицијски час - преспаваш га у кући у којој се налазиш и готово. Иначе дању кад нема гранатирања није био већи проблем кретање гдје то било сигурно за цивилно становништво па је било могуће рецимо с миром гледати природне љепоте гдје то било сигурно у то вријеме.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.