Мишковићева Делта добила дозволу

У Министарству данас само кратко за нашу редакцију потврђују ову информацију. Тек након писања ЦАПИТАЛ-а, у само десетак дана децембра, прикупљена је сва документација и у градску касу Мишковић је уплатио ренту тешку 2,6 милиона КМ.

„Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, након што је инвеститор доставио све потребне доказе предвиђене чланом 128. Закона о уређењу простора и грађењу, укључујући и  посљедњи доказ – потврду града Бањалука да је регулисао све обавезе по питању  ренте и накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, издало је ‘Делта Реал Естатеу’ грађевинску дозволу за изградњу комплетног објекта“, наводи се у писаном одговору достављеном нашој редакцији.

Тако ни републички грађевински инспектори, који су наредили обуставу градње и рушење два нелегална спрата, неће морати на терен. Иако су рјешење „Делти“ послали 26. децембра, а прекаљени неимари били дужни да одмах по пријему пошиљке обуставе градњу, у Инспекторату РС су и данас, необавијештени о издавању дозволе, чекали поштанску доставницу.

„Прималац ће на доставници означити дан пријема и тиме се сматра да је писмено достављено. Од стране поштанске службе овом органу још није враћена потписана доставница, на основу чега би се у складу са законом сматрало да је писмено достављено и да је забрана постала извршна“, објаснили су административни пут пошиљке у Инспекторату РС.

„Делта“ је, управо због ове заврзламе, од ЦАПИТАЛ-а, како су тврдили, сазнала да би требало да сруши нелегално изграђене спратове, а и Инспекторат РС, иако му се канцеларије налазе неколико стотина метара од локације гдје се гради шопинг мол, од наше редакције сазнао је да Мишковићеве бесправне етаже „ничу“.

За то вријеме радници су били на градилишту, а радове изводили управо на посљедњем бесправно подигнутом спрату.

Формално-правно инвеститор је сада дужан да сруши два нелегално подигнута спрата и радове на градилишту доведе у стање које је у складу са дозволом о припремним радовима. Међутим, због такозване економичности поступка, која је дефинисана у Закону о општем управном поступку РС, ово никада није пракса. Практично, објашњавају грађевинци, бесмислено је рушити нешто што ће се поново градити.

Под припремне радове завели два спрата
Инспектори су прошле седмице контролисали “дозволе за грађење, усаглашеност градње са документацијом и техничким нормативима, надзор, посједовање и вођење градилишне документације, организацију и безбједност градилишта, као и лиценце за извођаче радова”.

Њима је тада, како су навели, предочено рјешење ресорног министарства којим се инвеститору даје дозвола за извођење припремних радова, што подразумијева изградњу ограде око градилишта, постављање привремених објеката, припрему унутрашње саобраћајне комуникације, рушење постојећег потпорног зида, измјештање постојећих инсталација, те ископе и избијање тла, односно припреме за темеље.

“Министарство је дозволило извођење радова до нулте коте. Утврђено је да изведени радови изнад коте нула нису обухваћени грађевинском дозволом чиме је одступљено од вертикалних габарита објекта. Инвеститор је, према ријечима присутних, поднио захтјев за издавање грађевинске дозволе и у више наврата допуњавао захтјев потребном документацијом. Међутим, грађевинска дозвола у тренутку контроле још увијек није прибављена”, појаснили су у Инспекторату.

Фирма “Делта Реал Естате” 14. септембра поднијела је захтјев за издавање грађевинске дозволе, али је, без обзира на то што су надлежни тражили допуну документације, ипак наставила да гради велелепни трговачки објекат на око 62.000 квадратних метара.

Ни министарство се није бунило, већ чак покушало да “опере” цијелу причу. Иако су признали да је у току градња без дозволе, за ЦАПИТАЛ су половином овог мјесеца нагласили да је дозвола за извођење припремних радова издата 4. августа ове године, а онда тврдили да она важи и за “извођење дијела грађевинских радова на самом предметном објекту, односно за извођење радова на подземној етажи, а што обухвата и стропну конструкцију изнад те етаже”.

Двије подигнуте етаже заобишли су у одговору, а истицали да је поступак издавања дозволе у току.

Након што је ЦАПИТАЛ 14. децембра објавио информацију о градњи без дозволе, Мишковићева “Делта” експресно је, накнадно почела да рјешава проблем са непостојећом грађевинском дозволом. Иако је мјесецима грађено без адекватне документације, тек прошле седмице у градску касу уплатио је ренту од 2,6 милиона КМ.

„Никакве повластице ова фирма није тражила. На основу раније одлуке, инвеститори када уплате комплатан износ, имају умањење износа од 30 одсто. Када се све сабере, град ће од овог објекта имати 4,9 милиона КМ. Грађевинска дозвола коју ће добити ‘Делта Реал Естате’ сада важи до краја градње“, казали су у бањалучкој Градској управи.

Мишковић преко Лакташа до државног земљишта у Бањалуци
Иначе, „Делта Реал Естате“, како је ЦАПИТАЛ писао половином прошле године, платила је лакташкој фирми „Лактинг“ 7,5 милиона КМ за земљиште у Бањалуци на којем се гради шопинг мол вриједан око 60 милиона евра. Иако је ово било државно земљиште на које је претходни власник имао само право  коришћења, „Делта“ је успјела да се у Геодетској управи РС упише као власник и поред противљења града Бањалука и Правобранилаштва РС.

Фирма “Микон Лактинг“, која је продала плац Мишковићу, имала је само право коришћења неизграђеног градског земљишта на атрактивној локацији на Бањалучком пољу и то на упитан начин. Незванично, „Лактинг“, као фирма која је прије приватизације била у 100 одстотном власништву општине Лакташи, изградила је зграду у центру Лакташа.

„У тој згради су Војсци РС дали девет станова, а заузврат од ње су добили више од четири хектара градског земљишта у Бањалуци. Град Бањалука је оспорио замјену, наводећи да се земљиште не може пренијети на правно лице, већ искључиво на град. Компромис је пронађен одлуком да ‘Лактинг’ има привремено право коришћења (не и власништва), али и то право само до тренутка привођења стварној намјени, након чега се оно мора вратити граду“, рекао је тада добро упућени извор ЦАПИТАЛ-а.

Неколико година касније, усвајање дискутабилног Закона о стварним правима РС који омогућава да се право коришћења претвори у право власништва, фирми „Лактинг“ која је већ постала потпуно приватна, отвара се јединствена прилика да заради 7,5 милиона КМ.

Привремено право коришћења претвара се у право власништво, јасно је из документације која је у посједу наше редакције.

Правоснажном пресудом из маја 2016. године Окружни суд у Бањалуци одбио је тужбу Правобранилаштва РС за поништење рјешења Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове РС којим је „Делти“ омогућено да претвори право коришћења над тим земљиштем у право власништва.

Тим рјешењем „Делта Реал Естате“ је омогућено да се упише као власник земљишта у бањалучком насељу Борик, које је било у друштвеној својини, а на којем је она имала право коришћења.

(Цапитал)