Нова кућа за самохрану мајку

Ова старица  је до сада живјела у дотрајалој  кућици склоној паду, која је изградјена још 1925. године, без струје и воде у веома тешким условима. Без икаквих примања преживљавала је, углавном, захваљујући добрим људима. Управо ти добри људи у мјесној заједници покренули су  хуманитарну акцију  на прикупљању средстава  за изградњу нове куће.

Тако су иницијална средства први послали Зоран Благојевић из Чикага (300 долара) и Малиновић из Илове (300 марака). Када је примјетио да акција ипак споро тече, те да  изградња касни, ствар је у своје руке преузео  хуманиста Данко Дјукић, угледни пољопривредник из  Срдјевића. 

Уз подршку пријатеља,  кућу од 35 квадрата корисног простора сам је ставио под кров, омалтерисао и уградио двоја врата. Он додаје да су код зидања по један дан бесплатно радили Столе Стојковић, Миле Вукић и Мишо Стојић, а остале мајсторске послове платио је властитим средствима.

Код покривања, додаје Дјукић, помогли су  Недјо Станић, Драган Шикман и Бранко Видовић са синовима, те Нешо Новковић и Драгољуб  Маркузић, док је Недјељко Вергић  дао 200 КМ за малтерисање. Ђукић посебно истиче ангажовање Борке Гудаловића, који је испред мјесне заједнице свакодневно присуствовао радовима и пружао подршку.

Мјесна заједница је  уз помоћ донатора ријешила питање постављања плочица, изградње купатила и прикључење струје и воде,  тако да Видосава сада има све услове за нормалан живот.

Њен случај пријављен је Центру за социјални рад у Српцу уз захтјев да јој се омогући  редовна социјална помоћ, како би могла измиривати трошкове за струју и воду.

„Иако сам се уселила у кућу, још увијек мислим да сањам. Пресрећна сам. Када је Данко рекао да ће нова кућа бити под кровом за двије недјеље, а  да ћу се у њу уселити прије Нове године и Божића, нисам вјеровала. Немам ријечи како да се захвалим свима који су то омогућили“, каже Видосава, која од родбине има само једну сестру у Српцу, болесну, од ње старију десет година.



Сама је живјела  у кућици  на којој је зуб времена учинио своје.

„Стално сам била у страху да ће се срушити и да ћу погинути. Ноћу, кад падне снијег или дува вјетар, излазим пред кућу  и сатима чекам да сване“, вели Видосава.



Мјештанин Данко Дјукић каже  да  му је пуно срце што је ова старица добила чврст кров над главом.

„Ово је трећа акција у којој учествујем у изградњи куће за сиромашне.  Прву сам  подигао за двоје сирочади које сам  отхранио, школовао  и извео на прави пут. И сам сам био сироче, живио у најму и  знам како  је бити сиромашан. На срећу, уз Божију помоћ  снашао сам се у животу, добро живим и имам породицу и увијек сам спреман да учествујем у оваквим  акцијама. Када би ове наше „главешине“  бар мало одвадиле од онога што имају, увјерен сам да  не би било оваквих социјалних случајева у нашем друштву“, каже Данко Дјукић, велики хуманиста и вриједни пољопривредник из Доњих Срдјевића, коме је старица Видосава Видовић неизмјерно захвална за  племенитост коју је према њој показао.

(БН/С.К.)