Ровито стање због граница
Европска унија очекивала је да ће договор у вези граница на Балкану бити модел мира, али да се онда све урушило, оценио је "Њујорк Тајмс".
Регион
"Њујорк Тајмс" објавио је текст о граничним споровима који постоје између бивших југословенских република, укључујући Србију.
Година на измаку требало је да буде година у којој су Словенија и Хрватска, чланице ЕУ и НАТО, тријумфално окончале 26. годишњи гранични спор у Пиранском заливу после пресуде међународног суда у јуну, али, како је подсетио "Њујорк Тајмс", то се није догодило.
Пропадање споразума оставило је ЕУ "узнемирену" и "висе него мало забринуту", с обзиром да је тај договор требало да буде пример пријатељског решења сукоба за све остале земље Западног Балкана које желе у Унију, навео је "Њујорк Тајмс".
Брисел би могао да буде у још тежој години него што је то била 2017. година, у којој су вођени преговори о изласку Велике Британије из ЕУ, сматра "Њујорк Тајмс", наводећи примере дугогодишњих граничних спорова на југоистоку Европе.
Ту су гранични спор између Хрватске и Србије на реци Дунав, недалеко од села Батина, затим спор Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, спор између Србије и Косова, Косова и Црне Горе и спор око имена између Македоније и Грчке, наводи се у тексту америчког листа.
"Њујорк Тајмс" је подсетио да је Словенија, која је постала члан ЕУ 2004. године, годинама блокирала прикључивање Хрватске Унији управо због спора око неколико квадратних метара у Пиранском заливу.
Аналитичари сматрају да је ЕУ потценила тежину терета коју собом носе гранични спорови у региону.
Спор између Хрватске и Словеније је знак да земље у региону можда нису у стању да избегну неке свађалачке навике, констатује "Њујорк тајмс".
Немачки дневни лист "Велт" се јуче, такође, позабавио спором између Хрватске и Словеније, називајући га "потпуно бизарним".
Немачки лист пише да се хрватско-словеначка арбитража претворила у "мрачан преседан", из којег је изашло још "интерног стреса за ЕУ".
"Упућени у бриселске ставове су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске", закључује Велт и завршава констатацијом да би такав развој догађаја "дугорочно представљао постављање експлозива под цели европски пројект".
(Тањуг)
Година на измаку требало је да буде година у којој су Словенија и Хрватска, чланице ЕУ и НАТО, тријумфално окончале 26. годишњи гранични спор у Пиранском заливу после пресуде међународног суда у јуну, али, како је подсетио "Њујорк Тајмс", то се није догодило.
Пропадање споразума оставило је ЕУ "узнемирену" и "висе него мало забринуту", с обзиром да је тај договор требало да буде пример пријатељског решења сукоба за све остале земље Западног Балкана које желе у Унију, навео је "Њујорк Тајмс".
Брисел би могао да буде у још тежој години него што је то била 2017. година, у којој су вођени преговори о изласку Велике Британије из ЕУ, сматра "Њујорк Тајмс", наводећи примере дугогодишњих граничних спорова на југоистоку Европе.
Ту су гранични спор између Хрватске и Србије на реци Дунав, недалеко од села Батина, затим спор Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, спор између Србије и Косова, Косова и Црне Горе и спор око имена између Македоније и Грчке, наводи се у тексту америчког листа.
"Њујорк Тајмс" је подсетио да је Словенија, која је постала члан ЕУ 2004. године, годинама блокирала прикључивање Хрватске Унији управо због спора око неколико квадратних метара у Пиранском заливу.
Аналитичари сматрају да је ЕУ потценила тежину терета коју собом носе гранични спорови у региону.
Спор између Хрватске и Словеније је знак да земље у региону можда нису у стању да избегну неке свађалачке навике, констатује "Њујорк тајмс".
Немачки дневни лист "Велт" се јуче, такође, позабавио спором између Хрватске и Словеније, називајући га "потпуно бизарним".
Немачки лист пише да се хрватско-словеначка арбитража претворила у "мрачан преседан", из којег је изашло још "интерног стреса за ЕУ".
"Упућени у бриселске ставове су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске", закључује Велт и завршава констатацијом да би такав развој догађаја "дугорочно представљао постављање експлозива под цели европски пројект".
(Тањуг)
Повезане вијести
Коментари (15)
осецај
По заставама се види ко је свој на своме. Сто висе звездица то си мање свој.
Роб
Најбоље укинути границе као у еу
Тик так
У Југославији смо имали индустрију, пољопривреду, здравство, сколство, систем вриједности. Није све било идеално али далеко боље од овог сад јер сад немамо висе ниста осим голих зивота за које цекамо да се оконцају.
ww
Е тај модел тзв. "мира" донијео нам је онај обиљежени Рус Горбачов, који је својом Перестројоком уништио почев од СССР-а, а по том се све распало као кула од карата. Дабогда му земља кости избацила. Живио Марxизам.
идемо
Ни русима ни америма није у интересу јака ЕУ.
СССР
Ово је тек поцетак,цекај мало када поцну дрзаве које су се границиле са СФРЈ да тразе ,,своје територије,, ,сада им је куд и камо лаксе.Тај процес је и поцео,Косово и Метохија су припали Албанији.
Грмаљ
Факат нам је најљепса застава од свих..
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.