Природа опомиње и упозорава

Овако  прича за БН један од највриједнијих србачких тежака, седамдесетогодишњи Данко Дјукић из Доњих Срдјевића, којем од руке не иде само управљање трактором, ровокопачем, комбајном и водјење других ратарских послова,  од којих живи његова вишечлана породица, већ и  дружење са природом.

„Неконтролисано се сијече шума,  загадјују водотоци, земља и ваздух, нарочито, енормном употребом хемијских средстава и све то зарад остваривања материјалне користи. И зато није чудо што се у последње вријеме природа побунила  на такав однос  човјека према њој.  Све жешће упозорава олујама, градом, поплавама и сушом како би на тај начин пробудила свијест најразумнијИх живих бића на земљи, људи, о поремећају природне равнотеже и могуће катаклизме уколико се не промијени такво понашање“, каже Дјукић.

Он додаје да је природа извор живота и да не може схватити људе који се према њој односе неодговорно, готово непријатељски.

„Што год чинимо према природи, то чинимо и према себи. Зато ме заболи када видим да се баца отпад у ријечице, шумарке и пропланке, да се у сјетви користе веће количине хемијских средстава  од дозвољених, да се уништавају шуме без планске сјече“,  додаје Данко.  



Природа  постоји  да се од ње живи , али и да се штити и  чува за младе генерације, за будућност. Дјукић се чуди да велики број људи  пролази поред водотока,  кроз шуму, преко ливада, а да ништа не запазе од љепоте којом природа обилује, као што су занимљива стабла, воћке, шумски станари, разне биљке, украсно дрвеће, цвијетови…



„Ја сам, хвала Богу, тиме од малена надарен и ништа не може промаћи моме оку. У свему уживам. Ето, приликом чишћења једне стараче  од растиња и сувих стабала, откријем  дрво црног бријеста  необичног изгледа и одлучим да га у цјелости  пренесем кући. Уз мало дотјеривања и заштиту, оно је сада у мом дворишту прави украс.  Од грана црног бора, направио сам  малу дворишну зграду у којој су од истог материјала направљена два кревета и столић, који изазивају велику пажњу  посјетилаца, поготово   што својим изгледом симболишу крст са четири слова С“, са поносом прича  Данко Дјукић, познати  србачки ратар, велики хуманиста и природњак,  човјек са истанчаним даром за љепоту.

Његовој умјешности највише се радује 14 унучади и четворо праунучади,  када им  дјед Данко и бака Мира  у вријеме љетњег годишњег окупљања преносе своја  животна искуства и причају о раскоши  коју нуди природа и живот на селу, очекујући да ће бар нешто од тога  задржати и примјенити у животу.

„Неко ће рећи, правдајући своје лоше поступке према животном простору,  да су климатске промјене глобални, свјетски проблем, што и јесте, али  ја тврдим  да све, и добро и лоше, почиње од човјека.  А његова је обавеза да  иза себе остави бар исто стање природе које је наслиједио за генерације које долазе“,  закључује своју причу о  природи србачки  ратар и хуманиста  Данко Дјукић из  Доњих Срдјевића.

(БН/С. К.)