Сто други пут прославила Божић

Старица је у доста добром здравственом стању, једино што слабије чује на једно ухо, а без вида је остала прије 17 година. Упркос томе добро једе, понекад попије чашицу-двије лијепе шљиве, а  ужива и сада у музици и ведром расположењу.

„Једном јој се омакло па попила мало више,  даљинским пронашла канал БН телевизије и одврнула до даске, када је мајка  ушла у кућу  имала је шта да види и чује, бака је била у изванредном  расположењу“, прича унук Бранислав.



Бака Марица је комуникативна,  радо прича о прошлости, али често помиње  и то да је вријеме за одлазак на онај свијет. Било је, каже,  и превише живота, вријеме је да се иде Богу на истину.

„Вријеме је брзо пролазило, можда и због тога што је било пуно тешкоћа, рада, труда, жалости, али и радости.  Све се превазилазило и опстајало. Старост је тешка, али и подношљива када поред себе имаш оне који те поштују и воле. Ја са с те стране задовољна и захвална“, укратко препричава свој дуги живот бака Марица. 

Из породица Митраковић из сусједних Бајинаца,  Марица Ачић  се удала у 17. години за  Милу Ачића у Повелич  са којим је изродила дванесторо дјеце -  шест кћери и шест синова. Нажалост, осморо је умрло, а у животу су остале четири кћери: најстарија  Невенка, која је родјена 1935. године,  затим Смиља, те Анка, која живи у Ријеци и Божана Радић, која са породицом живи у Канади и која највише помаже.

Без мужа Миле старица је остала прије тридесет година и од тада је, углавном, живјела сама, јер су јој у медјувремену настрадала још два сина.

Бака Марица има  11 унучади, 25 праунучади и 12-торо чукунчади. Због раштрканости по бијелом свијету, многе од њих није ни упознала, ни видјела, али их носи у срцу. Радује се када је неко посјети, да размијени топле ријечи, да се присјети  неких људи и жена које је у свом дугом животу познавала. А сјећање је још увијек добро служи, а ових божићних благдана, највише!

(БН/С. К. )