Србима најдражи Владимир Путин

То је показала међународна студија "Крај године, светски лидери", Медијум Галупа, у којој је учесницима истраживања понуђено 12 имена светских лидера на рангирање.

Повољно мишљење о Путину има 81 одсто испитаника у Србији, а следи га председник Кине Си Ђинпинг са 61 одсто, док је на трећем месту Меркелова са 38 одсто, наводи се у студији која је Тањугу достављена из Медијум Галупа.

Амерички председник Доналд Трамп и његов француски колега Емануел Макрон су на истом проценту - од 33 одсто грађана Србије који о њима имају повољно мишљење.

Испитаници су, иначе, одговарали на питање да ли имају веома повољно, углавном повољно, углавном неповољно или веома неповољно мишљење о светским лидерима.

Када је реч о глобалној листи популарности, иза папа Фрање, који има 56 одсто, и Ангеле Меркел са 49 одсто је француски председник Макрон, о коме се повољно изјаснило 45 одсто испитаника.



Председник Русије на светској листи заузео је четврту позицију и има 43 одсто, а следи га британска премијерка Тереза Меј са 38 одсто, док се кинески председник Си Ђинпинг нашао се на шестом месту са 37 одсто.

На дну листе светских лидера, по популарности, како у Србији, тако и у свету нашао се председник Ирана Хасан Рухани.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, према истраживању, популарнији је у свету него у Србији и код се налази на претпоследњем 11. месту, док је у свету на деветој позицији.



Индекс популарности светских лидера, који представља разлику између позитивног и негативног мишљења по државама, показује да је Путин најпопуларнији у Вијетнаму, затим у Казахстану, Јерменији, Русији, а затим у Србији, док је Си Ђинпинг најпопуларнији у Молдавији, Казахстану, Албанији и Србији.

Путин је најгоре "прошао" у Пољској, а Ђинпинг у Јапану где о њима у просеку имају неповољно мишљење.

У Вијетнаму су популарни и амерички председник и немачка канцеларка, док је Трамп најлошије прошао у Немачкој, а Меркелова у Чешкој.

Срби, према индексу, неповољно мишљење имају и о Доналду Трампу.

У студији је укупно учествовало 53.769 испитаника, наводи се у студији Медијум Галупа.

Извор: Тањуг