Литванска банка изгубила спор

Стечајни управник "Бирча" Лазо Ђурђевић рекао је на конференцији за новинаре у Зворнику да је очекивао потврђивање пресуде бијељинског суда од 24. априла 2017. године.

"Оног дана када сам Укио банци из Каунуса оспоравао потраживања, а то је било 26. септембра 2013. године, код припремања за изјашњавање на пријаву потраживања литванске Укио банке користио сам стручност и знање Правног тима Фабрике глинице `Бирач` у стечају, обзиром да се ту ради о праву, а ја сам економиста", рекао је Ђурђевић.

Истичући да му је драго што је таква пресуда донесена, Ђурђевић је рекао да се потврдило оно што је оспоравао на основу чињеница.

Он је нагласио да ће од даљих поступака - да ли ће моћи и да ли ће улагати ванредне правне лијекове Укио банка, односно адвокати ове банке, зависити и привођење крају стечајног поступка у Фабрици глинице "Бирач".

На питање шта је са захтјевом фочанске фирме "Павгорд" у смислу откупа и признавања чињенице да је та фирма насљедник потраживања Укио банке, Ђурђевић је рекао да овом пресудом нема основа за било какав захтјев "Павгорда" по том питању.

"И да је `Павгорд` ушао у табелу као повјерилац исто би било као и са Укио банком, значи нема основаности, нема никаквог признања и то је повјерилац као Укио банка који нема никаква потраживања", рекао је Ђурђевић и додао да приликом окончања стечајног поступка према Укио банци нема никаквих обавеза, па ни према онима који су наводно покуповали та потраживања.

Руководилац Правног тима Фабрике глинице "Бирач" АД у стечају Витомир Поповић нагласио је да је цијели правни тим са стечајним управником имао изузетно развијену сарадњу у доношењу овакве одлуке и постваљања читавог низа спорних питања проистеклих из самог стечајног поступка.

Поповић је истакао да су судови свој посао радили крајње коректно и професионално не осврћући се на било какве уцјене или притиске са било које стране, што је резултат доношење ове и низа других пресуда.

"Ове пресуде значе много, значе све, не само за цијелу регију Бирач, него и за Републику Српску у ширем смислу ријечи", рекао је Поповић и додао да је теоретски могуће да тужилачка страна у складу са Законом у остављеном року поднесе ревизију Врховном суду Републике Српске.

Истичући да постоје неки разлози ради којих тужилачка страна не би могла то да уради, Поповић је навео да се овдје говори о 155 милиона КМ плус камате и о заложним правима која су уписана на бази такве одлуке.

"Говоримо о чињеници да се од стечајног управника тражило да он на овај износ призна разлучно право и да их упише у табелу признатих потраживања на бази чега би они имали приоритет у наплати након проведеног стечајног поступка", појаснио је Поповић.

Према његовим ријечима, ријеч је о пресуди немјерљиве вриједности и огромног значаја, не само за њега као руководиоца Правног тима, већ прије свега за цијели регион, који практично живи од ове фабрике и читавог низа предузећа која су заснована на бази рада "Бирча", односно његових зависних предузећа "Алумине" и других која се налазе у његовом саставу.



(БН/Срна)