Жељка Самарџића живот није мазио

Певачев кум открио је болне детаље певачевог живота, али и како је заволео музику.

- Играли смо се ми лоптом, кошарку, али је Жељко увек више волео музику. Ја мислим да је он мајке покупио ту жицу за певање. Био је размажен, јер су сви у кући дисали за њега. Био је средњи ђак, одличан, врло добар, али се није истицао. Он је имао осећај за песништво. У музичкој школи је био један од ретких мушкараца, ми смо га зезали због тога, онда је почео чак и да свира трубу - испричао је његов кум.

Ипак, две најстрашније ствари које су откривене о Жељку биле су његово рањавање као и губитак сина:

- Он је сасвим случајно рањен, летели су меци. Он је био у једном стану, запуцале су гранате и њега су незгодно погодиле у леђа. Требао је у Љубљану да иде на клинику да се оперише и тако је наставио својим путем. Физичке последице је имао, али је Жељко духом превише јак да би то оставило превише трага на њега. Кад је изгубио сина, то му је био најтежи дан у животу. Мислим да га је музика и извела, она му је помогла у много чему у животу, од њега је направила господина - открили су Жељкови пријатељи у Премијери.

(Ало)