Увоз дијаманата скочио 28 пута

"Увоз дијаманата порастао је са 166.250 КМ на 4.711.150 КМ, драгог камења на 9.559.230 КМ са 506.220 КМ, увоз бисера је порастао за 964.450 КМ, док је увоз свиле порастао са 151.425,25 КМ на 409.363, 04 КМ", истакли су у УИО.

Предраг Дудуковић, економски аналитичар, истакао је да су камате на орочену штедњу које банке нуде ниске те да грађани улажу новац у ствари које не губе вриједност.

"Грађанима се више не исплати да улажу новац у банке па улажу у неке ствари које ће у перспективи бити још пуно вредније и које не губе на вриједности, као што су злато, дијаманти, некретнине, драго камење и друго", оцијенио је Дудуковић.

Истакао је да је база увоза дијаманата у 2016. години била веома ниска те да је пораст, како каже, донекле разумљив.

"Овај износ од нешто преко 166.000 марака је био ниска база вриједности свега неколико дијаманата, те када се гледају бројке, пораст увоза на преко четири милиона се чини знатно већим, али када се погледа са аспекта вриједности дијаманата и није тако висок", појаснио је Дудуковић.

Игор Гавран, савјетник у Спољнотрговинској комори БиХ, казао је да постоји могућност да је ријеч о реекспорту и да све не иде у БиХ, те да су у питању одређене трговинске активности.

"Разлика између богатих и сиромашних је све екстремнија, те она мала група богатих људи, чији су приходи сан за просјечног грађанина, узима високовриједне предмете, које је онда много једноставније негдје пребацити него готов новац", рекао је Гавран и додао да су дијаманти идеални за такве радње.

Процијенио је да, када је у питању пораст увоза свиле, вјероватно ријеч о трендовима и потребама текстилне индустрије за неким луксузнијим одјевним предметима те врсте.

"Постоји могућност да је неко од наших произвођача пронашао тржиште за свилене одјевне предмете па жели да такве предмете извезе", појаснио је Гавран.

Истакао је да је и раније било значајнијих пораста увоза луксузне робе у односу на низак животни стандард у БиХ.

(Независне)