Банке зарадиле 318 милиона КМ

Раст профитабилности у овој години је значајан: након 119,6 милиона КМ у првом кварталу, добит се на полугодишту попела на 215,2 милиона КМ да би након 9 месеци скочила на 318,4 милиона марака.

Банкарски сектор, укупно 23 банке, једним делом црпио је побољшање пословања из кредитног раста који је унеколико оживио у односу на ранији период. Према подацима Централне банке БиХ, посуђивање новца у септембру ове године у односу на исти месец прошле године повећано за 6,4 одсто и кредити су су износили укупно 18,1 милијарди КМ.

Убрзање се највећим делом догодило у овој години будући да је кредитни раст за девет месеци износио 5,3 одсто.

Позитиван развој догодио се и у сегменту депозита који су у односу на претходно раздобље расли по стопи од 11,1 одсто достигавши износ 19,1 милијарди КМ.

Раст депозита вођен је растом штедње становништва која је премашила износ од 11 милијарди КМ .

Укупан приход банака износио је око 1,1 милијарди марака и већи је за око 9,4 одсто у односу на 9 месеци 2016. године, када је био 975,5 милиона КМ.

Нето приход од камата износи 619,4 милиона марака и забележио је скроман раст од 3,47 одсто у односу на прошлогодишњи период.

Удео прихода од камата у укупном приходу бележи пад са лањских 61,4 одсто на 58 одсто.

Релативно “мршав” раст прихода од камата банке су надоместиле већим приходима од накнада и провизија. Повећање ових прихода уочљиво је код већег броја банака, што су и комитенти осетили кроз поскупљење појединих врста банкарских услуга.

“ЕуроБлиц” је већ писао Банке у Српској у просеку сваког дана од грађана узму око 319.000 марака само по основу провизија и накнада.

Тако је укупан приход 8 комерцијалних банака са седиштем у РС по овом основу прошле године био готово 115 милиона марака.

Реч је о новцу које банке наплаћују клијентима по основу вођења текућег рачуна, услуга е-банкинга, СМС услуга, провизије за плаћања комуналија, размену новца и слично.

Износ провизија и накнада разликују се од банке до банке, али разлика није велика. Међутим, корисници банкарских услуга сматрају да су провизије и накнаде нереално скупе.

У последње време банкари све чешће смишљају начине како да дођу до новца а који не долази од очекиваних и укалкулисаних камата. Тако су неке банке увеле и провизије за проверу стања на рачуну посредством банкомата.

Друге, опет, условљају орочавање новца са примамљивом каматном стопом отварањем текућег рачуна у тој банци.

Онај ко има кредитну картицу, мора да плати сваке године чланарину од 20 или 30 марака без обзира да ли новац користи или не, док неке банке траже сваке године 65 марака на име чланарине за такозвану потрошачку картицу. Неке банке су увеле и годишњу накнаду за виза и дебитну картицу.

У удружењима потрошача оцењују да банке нетранспарентно наплаћују провизије и накнаде.

"Никада не знате колико ће вам шта тачно да обрачунају приликом било које трансакције. Осим тога, висину накнада и провизија мењају често, а о чему клијенти сазнају накнадно", кажу потрошачи.

Додаје да банкарски службеници, нарочито у филијалама банака, не знају да објасне клијентима зашто одређена трасакција кошта толико и због чега је повећана.

Извор: Блиц