Незапосленост расте, радника нема!?

Главни проблем већине грађана у РС и БиХ јесте незапосленост. У искривљеном систему вриједности струка, знање, диплома нису пресудни. Имати посао многима је само сан.

У то су нас увјерили и грађани које смо анкетирали. Издвајамо неке: “Баш је тешко, не може се без неке везе”, “Радио сам у “Елваку”, расформирана фирма, сада нигдје нема посла”, “Тренутно не радим, планирамо ићи у иностранство”, “Политичари се баве собом, тужно, млади одлазе, ко ће остати у овој држави”.

И у најновијем кварталном економском извјештају Европске комисије наводи се да је број незапослених у БиХ наставио да расте. Алармантан податак јесте да је у БиХ све мање радника.

“У октобру 2017. године забиљежено је 15.000 радника више него у октобру 2016. године, али је истовремено регистровано 34.000 мање запослених.  Чињеница да је број регистрованих незапослених значајно већи него број новорегистрованих запослених имплицира смањење укупне радне снаге у БиХ за 1,2 одсто. Незапосленост младих и даље износи 60 одсто”, наводи Европска комисија.

Економиста Миладин Јовичић каже: “Политичка нестабилност у БиХ генерисала је овакво стање и то се из године у годину понавља. Људи иду вани, осјећају несигурност, одлазе млади образовани људи, комплетне породице”.

Да је радничке класе све мање указују и послодавци.

“Имамо два проблема, један што садашње генерације које одлазе у пензију веће су него што су генерације рођене 1993, 1994 и 1995. године. Ту имамо недостатак људи, а с друге стране имамо повећано исељавање”, појашњава “Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС.

За премијерку Српске то је тренд.

“Имамо масовне миграције из неких држава чланица ЕУ које одлазе у друге, примјер Хрватске. Морамо се навикавати да миграција јесте тренд”, рекла је Жељка Цвијановић.

И док је све више оних који хватају залет преко гране, бахаћењу јавног сектора нема краја. У прошлој години трошио је знатно више него у претходне двије – сугеришу из Европске комисије.

“Свака гарнитура која дође на власт гледа да задовољи оне који су гласали за њих, у виду запослења. Пошто нема реалног сектора, онда све иде у јавни сектор који финансирамо ми. Повећањем те запослености не подиже се ефикасност, а с друге стране сиромашимо”, образлаже економиста Миладин Јовичић.

Међутим, премијерка Српске тврди: “2016. и 2017. годину завршили смо успјешно. Идемо даље, остварили смо рекордне бројеве када је у питању запосленост и други макроекономски показатељи”.

Супротно хвалоспјевима власти у Српској и БиХ, из Европске комисије опомињу: “Подаци у БиХ показују раст производње од око три одсто, што индиректно указује на могуће статистичко уљепшавање података. Прелиминарна анализа података о трошковима показује да је раст производње, заправо, износио мршавих 0,8 одсто”.

“То су извјештаји, који су по њиховим методологијама апсолутно реални. Кључни показатељ је да је све мање средњег слоја становништва, односно оних који су најпожељнији у већини држава. УЈапану је то 75 одсто, Америци 80 одсто. То су људи који троше, штеде и инвестирају”, каже Јовичић.

Власти у Српској и БиХ још нису изградиле механизаме за економски развој и просперитет. Потребне су корјените реформе. Изборна је година, националне карте опет су у игри и политичари ће нам поново бацати прашину у очи. У држави са више од пола милиона незапослених и мршавим реалним сектором, тешко је гледати у свијетлу будућност и пјевати пјесму о раду.



БН телевизија