Свадба послије 60 година брака

Осамдесетседмогодишњи Славко Бокић и годину дана млађа Даринка започели су заједнички живот на Јовањдан 1958. године, вјенчали се седам дана касније, али због смрти Даринкиног оца тада нису имали свадбу.

Живот их није мазио, од пет синова и двије кћери, два сина су трагично изгубила живот, али Славко и Даринка кажу и у тим најтежим тренуцима им је помогла породична слога, па данас срећни прослављају 60 година брака са својом дјецом, снахама, зетовима, унучадима и праунучадима.

"Задовољни, срећни што смо се сви окупили. Када нам дјеца дођу, то нам је најљепше. Задовољство и гледање, слагање. Имамо 11 унучади и троје праунучади, а ако Бог да, надамо се, биће и четврто. Слушају сви", причају Даринка и Славко. 

И њихови потомци кажу да су управо од бабе и дједа научили колико је важно чувати породицу на окупу и одлучили су да им као знак захвалности приреде свадбу по старим херцеговачким обичајима.

"Пошто је баби умро отац, превео је само за славу и то је то. Сада послије 60 година, одлучили смо да направимо златни пир и пошто су свадбени салони били попуњени, одлучили смо да им уљепшамо на овакав начин 60 година брака. Нека  нам доживе још 60", каже унук Гојко Бокић. 

Баба Даринка и дјед Славко сада живе на Јасену изнад Требиња, а нема дана да их не посјети неко од чланова породице. Свадбено весеље и прослава 60 година брака трајала је до дуго у ноћ.

(БН)