У Бијељини су живјели и Јевреји

Иако свакодневно пролазимо поред одређених старих грађевина у Бијељини, мало ко зна да су их подигли чланови тадашње јеврејске заједнице, а управо овај филм је помогао да се не забораве. Идеја за настанак филма настала је након изложбе о бијељинским Јеврејима која је постављена у Музеју.

Професорица Ракић је након сакупљања грађе коју јој је уступио бијељински Музеј написала сценарио, а заједно са ученицима, без икаквих средстава и буџета, уз помоћ мобилних телефона, снимака локалне телевизије и ангажовању ученика око монтаже настао је дугометражни филм који је приказан и приликом посјете стручњака за холокауст проф Гидеона Грајфа.

Филм је преведен и на енглески језик, а премијерно је је приказан у мају прошле године уз малу заинтересованост и грађана и медија. Ипак овај филм је стигао много даље.

Ауторка филма наглашава да ово није само обична прича о Јеврејима у Бијељини, него да је прича о холокаусту једна од најважнијих коју људи морају да науче да савладају.

Ријетки стари Бијељинци са носталгијом се сјећају данас својих суграђана, породица Алтарац, Алкалај, Данон, Салом, Папо и осталих, али и Ристе Ристића који је у касно вече 2.8.1942. ишао по јеврејским кућама и упозоравао преостале Јевреје, углавном жене и дјецу, на предстојећу усташку рацију, због чега је проглашен за праведника међу народима 31.8.1994. године. 

Када су га питали да објасни како је помагао Јеврејима, једноставно је рекао: „Учинио сам све што сам могао да спасем Јевреје јер сам их волио.”

(БН)