Како је Косову спуштена рампа?

Иако у Европској комисији данас истичу да је будућа Стратегија проширења ”документ Европске комисије”, дакле, не некаквог збира земаља чланица, јасно је да Комисија не ради у ”вакуму” и да је за стратегију, као и за своје раније документе, увијек консултовала земље чланице.

Дипломатски извори Тањуга у Бриселу истичу да је Шпанија овога пута имала врло чврсту позицију када је у питању политика проширења, односно могућност интеграција Косова у ЕУ.

Према Тањуговим изворима, високи званичник Комисије био је упућен у Мадрид, како би се дошло до компромисног рјешења.

У Комисији наводе да ће, и поред шпанских захтјева, Стратегија "обухватити цијели регион" и да ће "сви партнери бити поименце поменути".

Управо користећи ријеч "партнери", а не "државе" Западног Балкана, Европска комисија покушава да одржи свој статусно неутрални приступ када је Косово у питању.

То, међутим, не рјешава основни проблем, а то је чињеница на коју се позвала Шпанија, да је Косово, ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији, заправо дошло до краја свог тренутно могућег евроинтеграционог пута.

За сваки сљедећи корак Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу Косова као независне државе.

Консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.

Интересантна је и чињеница да у званичним бриселским документима све државе Западног Балкана имају „перспективу европске интеграције" (што подразумјева и чланство у ЕУ), док се за Косово наводи само „европска перспектива", као шира и недефинисана категорија.

Према Тањуговим дипломатским изворима, Шпанија није била једина земља чланица која је послала своје виђење стратегије проширења.

"Послале су и друге, од којих су се неке, рецимо, противиле давању конкретног временског оквира за приступање нових чланица, док су друге биле врло позитивно наклоњене плановима за убрзање пута Западног Балкана у ЕУ”, кажу за Тањуг у дипломатским изворима у Бриселу.

Тањуг незванично сазнаје да је Њемачка, али и Холандија, Белгија, па и Француска биле против давања конкретног датума за могуће ново проширење, али да су ипак у својим ставовима биле ”помирљивије” у односу на тврди шпански став о томе да Косово није дио процеса проширења.

Дипломатски извори у Бриселу наводе да ће 2025. година ”ипак остати у финалном тексту Стратегије” као година када се може очекивати приступање Србије и Црне Горе ЕУ.  

У Бриселу кажу да очекују да текст Стратегије коју ће Европска комисија усвојити сљедеће недјеље послужи као база за даљу расправу међу земљама чланицама када је у питању процес проширења, који ће ове године бити у фокусу ЕУ.

Права прилика за то биће већ у марту, када би земље чланице на нивоу Савјета министра могле да ”приме к знају” документ Европске комисије.

Већа расправа о проширењу очекује се у јуну, до када ће Европска комисија изаћи и са извештајима за све земље које се налазе у процесу интеграција.

Тада се могу очекивати и расправе и закључци о процесу проширења на Западни Балкан.

У Бриселу подсјећају да се у децембру 2016. године догодио преседан, када због става Аустрије, која се противила даљем процесу преговора са Турском, нису усвојени закључци Европског савјета о проширењу, већ само закључци Предсједавања ЕУ.

Извор: Тањуг