Човић о гласању: Нисам изненађен!
Драган Човић, предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник ХДЗ-а БиХ, изјавио је да није изненађен исходом гласања о приједлозима измјена Изборног закона у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Босна и Херцеговина
"Ми смо и очекивали једну такву информацију из Парламента, али ето требало је неких осам мјесеци да тај законски приједлог заврши свој пут. Иако је наш приједлог прошао Дом народа и иако смо ми сматрали како постоји шанса да се неким корекцијама то поправи, данас смо видјели да је само 11 заступника за и није се ту имало што посебно очекивати. Још горе је, колико видим, прошао СДА-ов приједлог, који је више послан да буде конкуренција нашем, а не с реалном шансом да буде усвојен", изјавио је Човић за Фену пред почетак вечере с колегама из Предсједништва БиХ и предсједником Европске народне странке (ЕПП) Жозефом Долом у Бриселу.
Сутра ће услиједити и појединачни разговори Човића, Бакира Изетбеговића и Младена Иванића с Долом, а главна тема ће бити измјене Изборног закона БиХ.
"Изнијећемо своје приједлоге и покушати наћи неки компромис, ако га је уопће могуће наћи. Ја ћу остати оптимистичан и док год постоји шанса требамо учинити све да кроз законске измјене дефинирамо начин избора чланова Предсједништва БиХ и Дома народа те власти у Граду Мостару и онда у миру очекивати изборе и проведбу изборних резултата", поручио је Човић.
Он истиче како је тактика бошњачких странака да се ништа не промјени и да иду само „на карту козметичких измјена како би тражили кривца зашто се нешто не догађа, а у основи настојали дочекати изборе у истом амбијенту као до сада“.
"То би било најгоре од свих лоших рјешења. Зато се надам да ћемо и кроз вечерашње и сутрашње разговоре препознати ту потребу код свих нас и тражити конкретна рјешења. Док год постоји шанса треба уложити сву могућу енергију. Наш минимум је осигурати да конститутивни народи могу изабрати легитимне представнике у Предсједништво и Дом народа. Ако то успијемо онда смо створили амбијент да се потпуно окренемо економским и социјалним реформама које су најнужније", сматра Човић.
Говорећи о активнијој улози међународне заједнице у разговорима о измјени Изборног закона БиХ, Човић каже како му се чини да су сви потцијенили значај овог питања и да је то проблем.
"Када смо ми прије годину и по говорили колико је потребно имати реформу изборног закона тада су сви чекали да се нешто догоди само од себе и вјеровали да неће доћи до оваквих напетости. Тек када је постало извјесно да бошњачка страна жели задржати статус qуо укључила се администрација САД-а и дјелимично и ЕУ. Ја сам у разговорима с њима јасно назначио да то сматрам значајним и на неки начин сам их чак и охрабривао да наставе тај пут, дефинисао јасне оквире који би се морали испоштовати и вјерујем да ће на том трагу и они тражити рјешења са свима с којима разговарају.
Врло је једноставна рачуница, што год договарали нама требају 22 гласа за то у Представничком и осам у Дому народа. И којим год разговорима успијемо осигурати то, добро је, иако ми је драго што су се представници међународне заједнице интензивније укључили и да чине напор да нешто успијемо урадити", поручио је предсједавајући Предсједништва БиХ и предсједник ХДЗ-а БиХ.
Он каже како ће се у Бриселу разговарати и о европском путу БиХ. Подсјећа да предсједник Европске комисије Жан-Пол Јункер долази у БиХ 28. фебруара.
"Вјерујем да је то можда и посљедња шанса да му тада формално уручимо одговоре на Упитник Европске комисије и створимо тиме једну атмосферу у којој се можемо надати кандидатском статусу, јер сам увјерен да имамо шансу, због промјена у ЕУ, бити у истом пакету с остале четири земље о којима се говори – Албанијом, Македонијом, Црном Гором и Србијом. Али, за то морамо више радити и свакако учинити све да дође до измјена Изборног закона како не бисмо ушли у већу кризу од ове коју имамо", изјавио је Човић.
Извор: Фена
Сутра ће услиједити и појединачни разговори Човића, Бакира Изетбеговића и Младена Иванића с Долом, а главна тема ће бити измјене Изборног закона БиХ.
"Изнијећемо своје приједлоге и покушати наћи неки компромис, ако га је уопће могуће наћи. Ја ћу остати оптимистичан и док год постоји шанса требамо учинити све да кроз законске измјене дефинирамо начин избора чланова Предсједништва БиХ и Дома народа те власти у Граду Мостару и онда у миру очекивати изборе и проведбу изборних резултата", поручио је Човић.
Он истиче како је тактика бошњачких странака да се ништа не промјени и да иду само „на карту козметичких измјена како би тражили кривца зашто се нешто не догађа, а у основи настојали дочекати изборе у истом амбијенту као до сада“.
"То би било најгоре од свих лоших рјешења. Зато се надам да ћемо и кроз вечерашње и сутрашње разговоре препознати ту потребу код свих нас и тражити конкретна рјешења. Док год постоји шанса треба уложити сву могућу енергију. Наш минимум је осигурати да конститутивни народи могу изабрати легитимне представнике у Предсједништво и Дом народа. Ако то успијемо онда смо створили амбијент да се потпуно окренемо економским и социјалним реформама које су најнужније", сматра Човић.
Говорећи о активнијој улози међународне заједнице у разговорима о измјени Изборног закона БиХ, Човић каже како му се чини да су сви потцијенили значај овог питања и да је то проблем.
"Када смо ми прије годину и по говорили колико је потребно имати реформу изборног закона тада су сви чекали да се нешто догоди само од себе и вјеровали да неће доћи до оваквих напетости. Тек када је постало извјесно да бошњачка страна жели задржати статус qуо укључила се администрација САД-а и дјелимично и ЕУ. Ја сам у разговорима с њима јасно назначио да то сматрам значајним и на неки начин сам их чак и охрабривао да наставе тај пут, дефинисао јасне оквире који би се морали испоштовати и вјерујем да ће на том трагу и они тражити рјешења са свима с којима разговарају.
Врло је једноставна рачуница, што год договарали нама требају 22 гласа за то у Представничком и осам у Дому народа. И којим год разговорима успијемо осигурати то, добро је, иако ми је драго што су се представници међународне заједнице интензивније укључили и да чине напор да нешто успијемо урадити", поручио је предсједавајући Предсједништва БиХ и предсједник ХДЗ-а БиХ.
Он каже како ће се у Бриселу разговарати и о европском путу БиХ. Подсјећа да предсједник Европске комисије Жан-Пол Јункер долази у БиХ 28. фебруара.
"Вјерујем да је то можда и посљедња шанса да му тада формално уручимо одговоре на Упитник Европске комисије и створимо тиме једну атмосферу у којој се можемо надати кандидатском статусу, јер сам увјерен да имамо шансу, због промјена у ЕУ, бити у истом пакету с остале четири земље о којима се говори – Албанијом, Македонијом, Црном Гором и Србијом. Али, за то морамо више радити и свакако учинити све да дође до измјена Изборног закона како не бисмо ушли у већу кризу од ове коју имамо", изјавио је Човић.
Извор: Фена
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (18)
Турбоскара
Док год су ова тројица на власти нема нама живота..Има само коментара контра Сплита.Никад се њи тројица неће договорити ниокочега.Што је добро за народ.Боље контрирати један другом а народ ма је...ш народ.А они смо исти подијељени смо на наше и ваше а уствари и наши и ваши увијек нај...би таквом реториком.
Перо
Бозе јадни ми.нико не казе да у босни нема у изборном закону могуцности за вандредне изборе то треба промјенити а не те нацијоналне глупости.
Федерација
Ма најбоље му је дат дозивотни имунитет обецат да неце одговарат за криминал ида се мозе друзит са братом по бабине линије (додик) и све ријесено неинтересују њега ни Хфрвати ни избори.
сједи један
Колико година се цека на изврсење одлука Европског суда Сједици и Финци,Зорниц,Пилав ,Слаку и остале . Не само да занемарујете друге народе вец ви занемарујете и властити народ .За вас су само ХДЗ-ови хрвати хрвати,а они други хрвати су несто друго за вас.Спустите се господо на земљу и схватите да су сви људска бица са разноликости и да су Хрвати једнако они у Херцеговини, као и они у Средњој Босни, Посавини и у ентитету РС ,уствари цитавој БиХ су једно те исто тијело. Суштина демократских принципа јесте да свако мора имати право да бира и да буде биран за било који орган власти,.
Игор
Он остаје оптимистичан. Хахахахахаха Какав циркус од дрзаве.
дискриминација
ХДЗ-ов приједлог закона је дискриминаторски. ХДЗ-ов приједлог за избор члана Предсједништва БиХ користи непостојећу теоријску фразу "легитимни представници народа".То као политички феномен не постоји у политичком систему ни једне земље свијета.Приједлог ХДЗ је кључ буде пребројавање грађана по националној припадности.Код избора чланова Предсједништва БиХ у Федерацији би се формирала три подручја - А (живи више од 2/3 бошњачког народа), Б (живи више од 2/3 хрватског народа) и Ц (остале општине у којима нити Бошњаци нити Хрвати не чине 2/3 становништва). Модел попуњавања федералног Дома народа би такође зависио од броја Хрвата или Бошњака у поједином кантону.Мисљење Венецијанске комисије да је садашњи принцип, који је преузет из Устава ФБиХ, а који каже да из сваког кантона треба бирати по једног заступника из сваког конститутивног народа, значи најмање десет кантона пута три - 30 иде директно, па се онда попуњава даље, је у складу са највишим европским изборним стандардима и принципима. То закључује Венецијанска комисија, али то ХДЗ неће да спомене.
комисија
Уставни Суд БиХ, 2016. године дјелимично прихватио апелацију Боже Љубића, тада у својству предсједавајућег Представничког дома БиХ, о начину избора делегата у Дом народа Парламента Федерације, наводећи да одредба „Сваком конститутивном народу се даје једно мјесто у сваком кантону“, није у складу са Уставом БиХ.Мишљење Венецијанске комисије да је садашњи принцип, који је преузет из Устава ФБиХ, а који каже да из сваког кантона треба бирати по једног заступника из сваког конститутивног народа, значи најмање десет кантона пута три – 30 иде директно, па се онда попуњава даље, је у складу са највишим европским изборним стандардима и принципима. То закључује Венецијанска комисија, али то ХДЗ неће да спомене,зато сто им то одговара. Мишљење Венецијанске комисије, могу се слободно изразити, надилази правна знања наших домаћих судионика, јер је Венецијанска комисија једно озбиљно тијело које не би оцијенило да је то у складу с европским принципима, а да није.
смолуца
У БиХ има висе Рома него Хрвата. Гдје је ту правда и демократија.
Крај
Лопина
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.