Због Русије ЕУ прима шест држава

Како се наводи у "Финанциал тимесу", стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју гдје традиционално већ има савезнике.

Примијећено је, наводи лист, да је Москва почела цинично да коментира обећања која ЕУ даје земљама Западног Балкана у вези чланства, намећући себе као "алтернативу".

- Значајан број грађана, наиме, у региону вјерује да се њихова земља никада неће прикључити ЕУ - изјавио је Флориан Бибер (Биебер), стручњак за југоисточну Европу при Универзитету Грац.

Нови план Брисела ће бити представљен Европској комисији управо 6. фебруара, када би ЕУ требало, према ранијим најавама, да представи свој план за Западни Балкан. Очекује се да ће нови план бити усвојен.

Рок за "велико проширење ЕУ" је датум који је већ помињан у српској јавности као оквир до ког би Србија требало да буде примљена у ЕУ, а то је 2025. Многи пак сматрају да је то преамбициозно, али ЕУ дипломате наводе да је то итекако потребно, како би се "учврстила веза између Брисела и држава насталих распадом СФРЈ".



Један ЕУ дипломата који заговара проширење Уније рекао је листу да "та шесторка није ван ЕУ, већ да су они већ унутра и да су потребни Бриселу". Такођер, према његовим ријечима 2025. је оквир, који је подложан промјенама.

Како истиче "Финанциал тимес", поменута шесторка ипак ће морати, прије коначног пријема у ЕУ, да дефинитивно ријеши сва отворена питања која постоје већ годинама, као и проблеме корупције. У том смислу најближе достизању циља 2025. су Србија и Црна Гора.

Лист још подсјећа и да су Бугарска, која тренутно предсједава ЕУ, али и Аустрија која ће је наслиједити, као своје приоритете одредиле управо проширење ЕУ на Западни Балкан.

"Финанциал тимес" оцјењује да су "ипак ''замор од проширења'' након финансијске кризе из 2008. и дужничких проблема еврозоне, као и глас Уједињеног Краљевства, које је раније заговарало проширење, за излазак из ЕУ, бацили сумњу на ту перспективу".

(Агенције)