Бијељина: ''Дружење Тузлака''

Ратни вихор растјерао је Србе са вјековних огњишта. И без обзира на године што пролазе, љубав према родном крају и пријератним суграђанима не јењава. Иако су нашли су нови дом, основали или прошилирили породице, пронашли посао, нове пријатеље, више од хиљаду протјераних Срба са подручја Тузле и околних села окупило се на једном мјесту – у Бијељини.

"Ово је један од добрих начина да се сачува саборност Срба из Тузле и да се повећа свјеснот о проблемима који су остали у Тузли и они који покушавају да успоставе живот на подручју Тузле”, каже члан Организационог одбора “Дружење Тузлака” Игор Новаковић.

Посебан понос Завичајног удужења је обновљена Црква Вазнесења Господњег у Пожарници, која је симбол страдања, али и васкрсења, обнове и трајања српства и православља у регији Тузле.

“Оживјели смо Илиндански сабор да се Тузлаци окупљају у завичају, а идеја је исто тако и да се окупљамо у новом завичају у Бијељини”, каже потпредсједник Удружења Тузлака у Бијељини Славиша Вујановић.

Процењује се да се из Тузле и околних општина у ФБиХ раселило око 80.000 Срба.

"То је велика трагедија, али ми морамо тамо да опстанемо. Имамо 27 црквених објеката које ћемо тражити да нам се врате. То је наше старо сједиште и морамо остати везани за њега. А људи који су расељени да остану у љубави ка том крају и морамо вјеровати да се једнога дана можемо вратити тамо”, поручио је владика зворничко-тузлански Фотије.

Само на подручју града Тузла, прије рата, је живело око 20.000 Срба. Сада у три општине нешто више од хиљаду православаца.

“Само је 28 ученика који уче вјеронауку, то је показатељ колико има дјеце. Остали православци су углавном старије. А и живот је веома тежак”, поручио је протојереј ставрофор Милан Топић.

Протјерано становништво у мјестима гдје су нашли уточиште ради на чувању, његовању и афирмацији културно – умјетничких вриједности српског народа овог поднебља.

Поносан сам што сте Семберију изабрали за ваш други дом, рекао је градоначелник Бијељине Мићо Мићић у обраћању окупљенима на “Дружењу Тузлака”.

“Веома добро сарађујемо и помажемо им да не забораве своје обичаје са огњишта одакле су дошли. То је богатство које носе са собом и њиме су обогатили и наш град”, поручио је Мићић.

У току је израда монографије о знаменитим Србима Тузле, која ће обухватити и новију историју и почетак отаџбинског рата, најављују из Удружења Тузлака. Планирано је да монографија и филм буду објављени 15. маја ове године поводом обележавања 26. годишњице „тузланске колоне“.



БН телевизија