Купују злато за "не дај боже"

Та политика има за циљ заштиту руске економије у случају кризне ситуације, али и од санкција.

Прошле године руске банке су купиле 205.155 тона злата, што је за 4,7 одсто више него годину раније, а што је око 67 одсто укупног злата произведеног у Русији. У поређењу са 2013. годином то је повећање од 13 одсто.

Највећи купци су три водеће банке са државним капиталом: "ВТБ банка", "Сбербанк" и "Гаспромбанк".

"ВТБ банка" је купила 63,9 тона, што је за трећину више него 2016. године. Она је с првог мјеста потиснула "Сбербанку", која је пазарила 43 тоне злата. Трећепласирана "Гаспромбанка" купила је 38,1 тону.

Већи дио купљеног злата банке су препродале Централној банци Русије, која на тај начин попуњава златне резерве. Централна банка Русије је тако повећала златне резерве за 223,95 тона и постала је свјетски рекордер.

По обиму златних резерви Русија је готово стигла Кину, која заузима пето место на свјетској рејтинг листи са 1.842 тоне злата.

"За банке, ово је добар посао. Оне кредитирају рударске компаније које враћају кредите уз злато које изваде. Затим га банке продају Централној банци", наводи се у саопштењу Министарства финансија Русије.

Руски банкари кажу да се банке, посебно државне, плаше да њихова актива у иностранству може да буде замрзнута у случају ширења санкција, па да је то један од разлога зашто купују злато. Осим тога, стручњаци наводе и профитабилност.

"Банке купују злато из врло разумљивог разлога. Цијена злата стално расте, прошле године је порасла за око 7-8 одсто у доларском износу, а и претпрошле године је профитабилност била исто таква. Профитабилност је очигледно већа од профитабилности девизних резерви", каже за "Спутњик" вице-предсједник Златног монетног дома Алексеј Вјазовски.

Руски експерт каже да злато купују и руски бизнисмени, који би могли да се нађу на удару америчких санкција.

"Против богатих Руса планира се увођење санкција, а банке сада као агенти купују злато. Наши милионери траже начине како да повуку средства са својих рачуна које имају у западним банкама и пребаце их у Русију, а један од начина је куповина злата или неких других племенитих метала. Паладијум је веома поскупео прошле године — за 50 одсто, тако да инвеститоре не интересује само злато. Пример правилног, да тако кажем, инвестиционог понашања показују и наше, руске власти. Ако погледамо како Централна банка Русије купује златне резерве, онда ћемо видјети да су за посљедњих 10 година резерве злата повећане четири пута и сада премашују 1.800 тона. Ако купите злато и ако га чувате негдје у Москви, америчке власти неће моћи да га заплијене или блокирају. Дакле, у том случају, ви контролишете ситуацију", објашњава Вјазовски.

Осим тога, повећавајући удио злата у девизним резервама, Централна банка Русије смањује удио долара и евра. Руске власти сматрају да је боље имати више златних ресурса него долара. Хипотетички говорећи, ако Русија држи тоне америчких долара, а САД желе да нанесу штету њеној економији, то би било могуће кроз манипулације валутом, па је злато гарант против таквог сценарија, тврде експерти.

Иначе, осим што је највећи свјетски купац злата, Русија је и трећи по величини произвођач. Русија производи око 300 тона злата годишње, а по том показатељу заостаје само за Кином и Аустралијом.

(Спутњик)