Гдје је уговор о продаји Боске?!

Министар Глухаковић је 2015. године објелоданио да је из Владе Републике Српске нестао уговор о продаји бањалучке Робне куће “Боска” београдском конзорцијуму “Делта-Зекстра”. Од тада до данас, ни Глухаковић нити било ко други из Владе РС, нису одговорили на кључно питање – шта се десило са спорним уговором и да ли је он заиста “испарио” из Министарства трговине и туризма, како је то тврдио Глухаковић, или је у питању нека друга, доста прљавија игра?

За наводну крађу уговора о приватизацији РК “Боска” вођен је кривични поступак против Југослава Јовичића, који је од 12. септембра 2012. до 14. марта 2013. године обављао дужност савјетника тадашњег министра трговине и туризма Бакира Ајановића. Јовичић је био оптужен за кривично дјело “фалсификовање ии уништавање службене исправе”, али је Окружно тужилаштво Бањалука у марту прошле године донијело наредбу о обустављању истраге против њега.

ИЗ РУКЕ У РУКУ

Робна кућа “Боска” је у октобру 2008. године продата конзорцијуму “Делта-Зекстра”, у власништву београдских тајкуна Мирослава Мишковића и Драгана Ђурића, за три милиона евра.

Мишковић је касније свој удио у власништву “Боске” продао Ђурићу. Уговор је у име Владе потписао тадашњи и садашњи министар трговине Предраг
Глухаковић.

Купопродајни уговор никада није испоштован, односно купац није испоштовао одредбе из уговора које се односе на улагања, задржавање радника и задржавање претежне дјелатности. И поред кршења, уговор никада није раскинут, али је проглашен несталим. Ноторно је и да Влада РС никада уговор о продаји “Боске” није јавно објавила, већ је његове одредбе, штетне по РС, чувала као “змија ноге”.

Документи који су у посједу Журнала свједоче да је, према министру Предрагу Глухаковићу, једино он од свих министара трговине и туризма имао прилике да види уговор о продаји “Боске”. Све остало је усмено предање о ормарићу у његовом кабинету и тајном уговору о продаји “Боске”, похрањеном у том ормарићу.

У “случају Јовичић” саслушан је и министар Глухаковић који је, према службеној забиљешки, изјавио да је након што је у име Владе РС потписао уговор о продаји “Боске” један примјерак оригиналног уговора “похранио у ормар свог кабинета, који је био под кључем”. Даље је навео да је своју насљедницу на челу ресора, Горану Златковић, приликом примопредаје дужности, упознао да се “уговор налази у ормару”.

Златковићева, која је такође саслушана поводом овог случаја, изјавила је да јој је приликом ступања на дужност, њен претходник, министар Глухаковић, рекао да се “уговор налази у његовом кабинету и показао јој ормар у којем се уговор наводно налази, али да није било ништа записнички констатовано, јер није било потребе да се ишта констатује”.

Златковић је била министарка трговине и туризма у Влади Александра Џомбића, изабраној у децембру 2010. године, а када је дошао крај њеног мандата, у октобру 2012. године, поново се појавило усмено предање о спорном уговору и ормарићу.

ПРИМОПРЕДАЈА ОРМАРА

Она је, како је навела током саслушања, свом насљеднику Бакиру Ајановићу “усмено пренијела гдје се уговор налази и показала му ормар”. Златковићева је навела да није обраћала пажњу на уговор, сматрајући продају РК “Боска” завршеним предметом.

Међутим, према документу који је у посједу Журнала, јасно је да је у вријеме министарског мандата Златковићеве, у службеним просторијама Министарства трговине и туризма сачињен записник о примопредаји документације по предмету РК “Боска”. Документацију, медју којима је и спорни уговор, помоћници министра трговине и туризма Душанки Тегелтији предала је правница у Министарству Ирена Кисић.

То значи да Златковићева током саслушања није говорила истину, што потврђује и чињеница да је било више од десет њених обраћања Влади РС и Народној скупштини РС о поступању по уговору о продаји “Боске”.

Уз то, Ирена Кисић је у свом исказу навела да је у априлу 2012. године својим очима видјела да је уговор извађен из ормарића у кабинету министарке Златковић, да је копиран један примјерак, ради подизања тужбе против купца због наплате штете, те да је уговор потом, у присуству Златковићеве, враћен у ормар.

Усмено предање о уговору и ормарићу прекинула је министарка трговине и туризма Маида Ибришагић-Хрстић. Глухаковић је током саслушања рекао да током 2014. године, када је од Ибришагић-Хрстић поново преузео дужност министра трговине, “није добио усмено сазнање да ли се уговор налази на мјесту на којем га је он оставио”. Након неког времана, додао је, у потрази за неком документацијом, отворио је ормар у свом кабинету, а онда је услиједио шок.

МИСТЕРИЈА СЕ НАСТАВЉА

Ормар је био празан, а сва документација, укључујући и уговор о продаји “Боске”, нестала је. Глухаковић се нашао у чуду, али се брзо прибрао и закључио да је уговор неко изнио из ормара и кабинета.

Наводно се распитао и сазнао како је у вријеме министровања Бакира Ајановића документација из кабинета министра изнесена у канцеларију његовог савјетника Југослава Јовићича који је, навео је Глухаковић, данима стајао код апарата, копирајући и уништавајући документацију.

Глухаковић је посумњао да је Јовичић уништио и уговор о продаји “Боске”, па је против њега поднио кривичну пријаву.

На крају, Тужилаштво је због недостатка доказа обуставило истрагу против Јовичића.

Потпуно је бесмислена Глухаковићева тврдња да је Јовичић уништио уговор, јер за то није имао апсолутно никакав мотив. Дапаче, мотив да сакрије штетни уговор о продаји РК “Боска” имао је управо Глухаковић, који га је потписао у име Владе РС.

Нема сумње, да је случај против Јовичића био класична намјештаљка, како би се скренула пажња јавности са нестанка штетног уговора, али и мјеница које је влада РС требала да наплати од фирме “Зекстра”, јер Ђурићева фирма није испунила обавезе из копопродајног уговора.

Извор: Журнал.инфо