Шта је корисније, брзина хода или број пређених корака?

У истраживању које је спровео са професором Робом Копландом са Универзитета Шефилд Халам, које је забележено у Би-Би-Сијевом документарцу "Тхе Трутх Абоут Геттинг Фит", Мозли се најпре позабавио тиме одакле долази ова бројка.

Она је први пут употребљена током једне јапанске маркетиншке кампање, пред Олимпијске игре у Токију 1964. године. Једна компанија је рекламирала уређај Манпо-Кеи (мерач 10.000 корака), заснован на раду академика Јошира Хатана, како би охрабрила Јапанце да буду физички активнији.

Мозли је даље проучавао да ли би, и након 50 година, и даље требало да се трудимо да достигнемо исти број, или да се окренемо алтернативи званој "Актив 10". Реч је о кампањи коју је спровео Институт за јавно здравље у Енглеској, а која се заснива на три десетоминутне шетње током дана.

Научници тог института су током истраживања поделили учеснике на две групе. Једна је имала циљ да одједном пређе 10.0000 корака (око осам километара), док је друга одлазила у три шетње од по 10 минута. Испитаници из друге групе су, у просеку, прелазили 2,5 километра, што је само 3.000 корака.

Резултати су показали да је управо та друга врста активности била кориснија за учеснике, од пређених 10.000 корака.

"Они су ходали брже од испитаника из прве групе, а управо је јачи интензитет вежбе допринео њеној већој ефикасности", наводе научници.

Брзина којом ходамо тако се показала као важнији фактор од броја пређених корака. Мозли и Копланд, такође, наводе да је испитаницима било лакше да уклопе три туре од по 10 минута шетње у свој дневни распоред, у односу на особе које су прелазиле осам километара одједном.

Б 92
фото:интернет