Прича: Провјерена Партизанова школа, интелигенција, физика...

Фјорентина је свесно жртвовала ову сезону изабравши пут да гради екипу од темеља. Продали су носиоце игре попут Калинића, Бернардескија, Весина, Валера, Бабакара, остали без искусних првотимаца попут капитена Родригеза, голмана Татарушануа, нашег Томовића, Санчеза, Матија Фернандеза... Изабрали су да доводе и форсирају младе играче од којих ће наредних година убирати плодове на терену и фудбалској пијаци.

Први међу њима је Федерико Кјеза, млада звезда италијанског фудбала, али у перспективи је то и наш млади штопер Никола Миленковић. После само једне сезоне у првом тиму Партизана, Виола је прошлог лета капарисала популарног Блекија. Спортски директор Панталео Корвино је познат по „уловима“ са истока Европе попут Вучинића или Божинова још у Лећеу, а касније и као директор Фјорентине када је сарађивао са менаџером Фалијем Рамаданијем и фокусирао се на Партизанову омладинску школу.

Захваљујући сарадњи са Рамаданијем, у Фиренцу су стизали Јоветић, Савић, Настасић, Љајић... Било је и промашаја попут Гулана, али погодака много више. Последњи међу „партизановцима“ који су кренули пут тосканске лепотице је Никола Миленковић. Платили су га 5.000.000 евра видевши у њему микс СтефанаСавића и Матије Настасића.

Миленковић је у дебитантској сезони у Италији до сада одиграо само четири меча за полусезону: три у првенству и један у купу. Али довољно да импресионира тамошње медије који верују да је пред њим сјајна каријера и да је Фјорентина изабрала фудбалски драгуљ.

Миленковић је Италијане одушевио на неколико начина. Пре свега - интелигенцијом и понашањем. А онда и игром...

Већ на званичном представљању је „купио“ Апенине када се представио на италијанском, на сопствено инсистирање. Италијани су „пали“ када им је Блеки рекао да му је то прва конференција за медије у животу.

Тренер Стефано Пиоли је одлучио да са Миленковићем иде полако, да га бруси и постепено уводи у чари италијанског фудбала где се на одбрану и тактику обраћа велика пажња и млади играчи могу врло лако да сагоре. Поготово у непредвидивој екипи као што је Фјорентина. Све до децембра је Пиоли држао Миленковићана клупи да гледа и упија, а онда га изненађујуће лансирао у гостујућој победи над Каљаријем. Србин је одиграо без грешке.

Потом је играо у куп мечу против Лација и није оставио лош утисак, да би на следећи меч у Серији А чекао донедавно када је Фјорентина доживела дебакл против Вероне. Ипак, Миленковићу није нико ништа замерио јер је ушао у игру када је већ све било готово (1:4) и чак је спречио већу катастрофу. Минулог викенда је опет добио шансу у гостујућој победи против Болоње и после стрелца Кјезе (7,5), римска Република га је најбоље оценила у победничком тиму (једино су он Верету добили 6,5) уз констатацију да има само 20 година, а игра тако зрело.

Четири нису довољна да се стекне тотални утисак, али нису нимало. Примера ради, Јоветић је у првој сезони у Фиренци одиграо 31 меч у Серији А, Савић 28, Настасић 25, Љајић је за прву полусезону одиграо девет...Миленковић ће свакако добити још шанси до краја сезоне, али проблем му је конкуренција у виду искусногАсторија и одличног Пецеле. Бразилски штопер Витор Уго који је летос плаћен 8.000.000 евра је већ изаМиленковића у плановима Пиолија, иако је имао предност на почетку сезоне. Млади репрезентативац Србије не треба да брине, његово време долази.

Према италијанским извештајима, тамошња јавност хвали његову дефанзивну интелигенцију, физичке предиспозиције, скок игру, постављање, тајминг за интервенцију... Има ту још простора за напредак. Са Миленковичем се као и са сваким драгуљем мора руковати пажљиво. Али ако негде умеју да праве врхунске штопере од великих талената, онда је то Италији. Ако са највиим оценама прође ту школу, онда ће моћи да игра где хоће.

Блекијево време долази! 

Извор: моззартспорт