Сјећања: ЗОИ 1984. - највећи догађај бивше СФРЈ!

У Сарајеву, 8. фебруара 1984. године отворене су Зимске олимпијске игре, један од најзначајнијих и највећих догађаја одржан у бившој Југославији.

У тих десет дана, колико су трајале Игре, главни град БиХ, једне од тадашњих шест република СФРЈ, био је центар свијета.

Биле су то прве Зимске олимпијске игре у некој социјалистичкој земљи, за коју су припреме трајале седам година, након што је Сарајево у мају 1978. године изабрано за домаћина у конкуренцији јапанског града Сапоро и шведског Гетеборга.

Гласање се показало увјерљивим јер је град на Миљацки добио 36 гласова од могућих 39.

Тридесетчетири године касније, поред носталгије, 14. Зимске олимпијске игре остају запамћене по неколико вјечних достигнућа и занимљивости.

Легендарни Јуре Франко постао је први Југославен који је освојио медаљу на зимским олимпијским играма.

Аустрија је подбацила освојивши свега једну бронзу.

Сенегалац Ламине Гуеје у Сарајеву је постао први црни такмичар из Африке који је наступао у скијању на зимској олимпијади.

Џејн Торвил и Кристофер Дин из Велике Британије освојили су максималан број бодова у умјетничком клизању, оцјену која није поновљена до данас.

Још једна занимљивост лежи у церемонији затварања која се одиграла у затвореном простору, што се поновило само једном - 2010. године у Ванкуверу.

Олимпијски пламен запалила је легендарна клизачица Санда Дубравчић, а маскота је био Вучко, креација Словенца Јоже Тробеца, која је и 34 године касније остала симбол Сарајева.

На 14. ЗОИ је учествовало 1.272 такмичара из, до тада, рекордних 49 држава свијета.

Подијељено је по 39 златних, сребрених и бронзаних медаља.

Најуспјешније земље биле су СССР, САД и Финска.

Готово три и по деценије касније, многе олимпијске знаменитости леже напуштене, што због зуба времена, што због чињенице да су се некадашњи симболи највећег позитивног догађаја у Сарајеву нашли на првим линијама раздвајања током посљедњег рата.

Извор: мондо.рс/мондо.ба