Београд може тражити одштету

Како подсећају Новости, тема ратне одштете у Хрватској се досад отварала у неколико наврата, али увек од стране крајњих десничара који су тврдили да Србија треба да плати 32 милијарде евра Хрватској.

Додају и да је осуђени ратни злочинац Слободан Праљак, који се недавно убио у хашкој судници, објавио брошуру "Процена ратних штета у Хрватској" и израчунао да би ратна одштета требало да износи 40 милијарди долара.

У Загребу, међутим, никада није решавана "једначина" колика је штета коју су претрпели Срби који су из Хрватске протерани, указују "Новости".

По калкулацији која је изведена у Београду, како за "Новости" каже Штрбац, Србија би од Хрватске могла да затражи ратну одштету од око 35 до 40 милијарди евра.

У ту суму, додаје лист, урачуната је штета нанесена приватној имовини 400.000 протераних Срба из Хрватске, укључујући механизацију коју су имала сеоска домаћинства, винограде, воћњаке...



Само три милијарде евра је процењено да вреди 50.000 станова Срба, а ту су и пензије које им Хрватска дугује, културно благо СПЦ, имовна предузећа, додају "Новости".

- Као чланице ЕУ, Хрватска је у позицији да нас уцењује и сасвим је могуће да ће рећи: или нам исплатите ову суму или нећемо дати сагласност за ваше учлањење у Унију. Али, ако такав наступ не спрече моћније чланице ЕУ које имају утицаја на Загреб, одговор Србије може да гласи: ''Хвала лепо и Европо, лаку ноћ- упозорава Штрбац.

Наиме, подсећају "Новости", док председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која ће бити домаћин Вучићу у Загрбу 12. и 13. фебруара, не помиње да ће тема њихових разговора бити питање ратне одштете, хрватски премијер Андреј Пленковић и његови министри од тога не одустају.

Пленковић је подсетио на члан 7. Споразума о нормализацији потписаног 23.8. 1996. у Беогаду, у ком се говори да ће у року од шест месеци потписати споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину.

Како је рекао, тај споразум никад није потписан јер су разговори били прекинути.

Међутим, како наводе "Новости" да би Загреб уопште био у прилици да тражи ратну одштету, за то прво неки суд мора да утврди да постоји повреда конкретне одредбе међународног права, за шта као последица следи накнада штете.

Како је Међународни суд правде већ одлучивао по тужби Хрватске против Србије, и одбацио ју је, њихов циљ остаће недостижан, наводи лист.

Арбитража би могла да буде друга опција, али за њу мора да постоји и сагласност Београда, закључују "Новости".

(Агенције)