Анализа: Браво, Звездо! Браво, Партизане!
За ових месеци на Топчидерском брду Владан Милојевић и Мирослав Ђукић су потпуно променили психичко стање вечитих.
Спорт
Мизерни буџети. Стална потреба за продајом играча. Недостатак услова за праву селекцију играча. Не леже нам екипе из бившег СССР-а. Не леже нам Чеси. Лоша нам је лига. Свакаквих смо се изговора последњих година наслушали од вечитих ривала. Не и од Владана Милојевића и Мирослава Ђукића. Они су ћутали и радили. И за ових осам месеци у Београду тренери Црвене звезде и Партизана потпуно су променили ментално стање на Топчидерском брду.
Јер да се не лажемо. Пре шест или седам месеци просечан навијач црвено-белих би доживео мањи шлог кад би на жребу Звезда извукла куглицу са именом ЦСКА. Изгледао би као да је видело духа. Да будемо сасвим искрени, да је навијачима црно-белих неко пред почетак сезоне рекао да ће коло пре краја групе изборити пласман у нокаут фазу такмичења, а потом у мечу шеснаестине финала сатерати један тако уигран тим попут Викторије Плзењ на њену половину терена и испустити победу због гола из офсајда вероватно би се само кисело насмејали мислећи да их завитлавате.
А све су то урадили београдски вечити ривали. Презимили у Европи. И објективно били ближи победама у сударима са екипама озбиљног европског реномена!
Да не подсећамо на све поразе из ранијих сезона. Тек сада у ствари видимо колико смо се били помирили са статусом исподпросечних. Ове сезоне? Ове сезоне су Милојевић и Ђукић још од летњих изазова убеђивали јавност да Звезда и Партизан могу и да хоће. Да ће успети. Не би било потпуно нетачно ни када бисмо написали да су вероватно били једини који су заиста искрено веровали у то. Нису се жалили на судије. Нису се жалили на то што немају новац. Ни на услове. Ни на недостатак искуства. Бавили су се само фудбалом и фудбал им је вратио.
Вратили су им пре свих играчи. Па се данас и они осећају као фудбалери великих клубова. Јер само фудбалере великих клубова критикују што нису напали ЦСКА или што су се повукли после гола Викторији. Критике иду уз очекивања. Црвено и црно-бели су подигли лествицу. Ове генерације Звездиних и Партизанових играча народ не гледа као неке раније. Као тимове скупљене с конца и конопца зато што или нису довољно добри за иностранство или зато што су још млади за иностранство. Ове играче Звезде и Партизана народ види као фудбалере који знају и могу. И зато од њих очекују.
А то је ваљда и оно најлепше у фудбалу? То је и највредније. И нико то није поклонио вечитима. Сами су се за то о изборили.
Браво Звездо! Браво Партизан!
Фото: Стар Спорт
Јер да се не лажемо. Пре шест или седам месеци просечан навијач црвено-белих би доживео мањи шлог кад би на жребу Звезда извукла куглицу са именом ЦСКА. Изгледао би као да је видело духа. Да будемо сасвим искрени, да је навијачима црно-белих неко пред почетак сезоне рекао да ће коло пре краја групе изборити пласман у нокаут фазу такмичења, а потом у мечу шеснаестине финала сатерати један тако уигран тим попут Викторије Плзењ на њену половину терена и испустити победу због гола из офсајда вероватно би се само кисело насмејали мислећи да их завитлавате.
А све су то урадили београдски вечити ривали. Презимили у Европи. И објективно били ближи победама у сударима са екипама озбиљног европског реномена!
Да не подсећамо на све поразе из ранијих сезона. Тек сада у ствари видимо колико смо се били помирили са статусом исподпросечних. Ове сезоне? Ове сезоне су Милојевић и Ђукић још од летњих изазова убеђивали јавност да Звезда и Партизан могу и да хоће. Да ће успети. Не би било потпуно нетачно ни када бисмо написали да су вероватно били једини који су заиста искрено веровали у то. Нису се жалили на судије. Нису се жалили на то што немају новац. Ни на услове. Ни на недостатак искуства. Бавили су се само фудбалом и фудбал им је вратио.
Вратили су им пре свих играчи. Па се данас и они осећају као фудбалери великих клубова. Јер само фудбалере великих клубова критикују што нису напали ЦСКА или што су се повукли после гола Викторији. Критике иду уз очекивања. Црвено и црно-бели су подигли лествицу. Ове генерације Звездиних и Партизанових играча народ не гледа као неке раније. Као тимове скупљене с конца и конопца зато што или нису довољно добри за иностранство или зато што су још млади за иностранство. Ове играче Звезде и Партизана народ види као фудбалере који знају и могу. И зато од њих очекују.
А то је ваљда и оно најлепше у фудбалу? То је и највредније. И нико то није поклонио вечитима. Сами су се за то о изборили.
Браво Звездо! Браво Партизан!
Фото: Стар Спорт
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.