Даса и по, Ђиђи Буфон: Плакање ослобађа, осјећаш се као човјек!

Није само то што је већ деценијама међу најбољим голманима на свету. Није ни то што је милина гледати га како пева “Фрателли д'Италиа” кад Азури играју фудбал. Има сигурно и популарнијих фудбалера на свету, али вероватно ниједан није као Ђанлуиђи Буфон. Јер будимо реални, ако волиш фудбал - а чак и ако мрзиш Јувентус - обожаваш Ђанлуиђија Буфона! Зато што је даса и по. Зато што уме и да игра. И да каже. И што никад није обичан. Него увек посебан.

Па такав и у Нетфликсовом документарцу о Јувентусу у коме се дотакао тема које мушкарци обично избегавају мислећи да их чине мање вреднима. Буфон нема тај проблем.

О плакању…

“Плачем често. И плачем сам. Плакање помаже. Ослобађа. Осећаш се као човек кад плачеш”, отворено ће гранде Буфон, чувен и по сузама после утакмице са Шведском када је Италија остала без пласмана на Мундијал.

Тада се некако суздржао. Јер фудбал је ипак само игра.

“Не плачем због фудбала. Погоди ме наравно, али не толико сам пораз. То је нека много комплекснија емоција, нешто романтичније”.

Мораш да га будеш прави шмекер да овако причаш и не изгледаш глупо. А Ђиђи Буфон никад не изгледа глупо.

Извор: моззартспорт