Лист: Отварање ”врата пакла”

На сајту тог листа у рубрици "Појашњавамо", истиче се да би могле бити огромне посљедице у случају размјене територија и да би "мудрије било умањивање значаја националних граница".

У уводном дјелу текста лист је подсјетио да је Косово прије десет година прогласило независност од Србије и да су Албанци, који чине већину популације, "славили али да Срби који живе у енклавама, нису".

Србија није признала Косово, пише даље лист, указујући на то да косовски Срби себе и даље сматрају грађанима Србије.

"Ситуација је типична за Балкан, где су границе, искрено говорећи, у нереду", истиче се у тексту.

Ту су, пише даље, "Срби који живе на Косову и Босни и Херцеговини, гдје имају своју сопствену републику (Република Српска), Албанци и Бошњаци (муслимани) који живе у Србији и Грци у Албанији".

Недавно су српске власти, како је лист навео, предложиле да се разговара о размјени територије са косовским Албанцима.

Лекције из прошлости

"Да ли је то разумна идеја?", поставља питање аутор текста и наставља са примјерима "размјена" из историје - 1923. године Грчка и Турска су се сагласиле да размјене око два милиона људи.

Већинско хришћанско становништво Турске послато је у Грчку, а муслимани из Грчке су послати у Турску. То је било скоро насилно пресељење, али Грчка и Турска нису ратовале од тада, наведено је у тексту.

Једино мјесто због којег се Грчка и Турска сукобљавају је Кипар, на коме живи измјешано њихово становништво, констатује лист.

"То је инспирисало националисте на Западном Балкану. Између 1918. и касних ’50-их, многи муслимани су охрабривани да оду из Југославије у Турску. Али у вријеме распада Југославије ’90-их и даље је становништво било прилично измешано", пише Тхе Ецономист и додаје:

"Лидери те Југославије у рату су видели етничко чишћење као најбољи начин да створе нове нације-државе ненастањене проблематичним мањинама."

До 1995. године, подручја историјски насељена Србима у Хрватској су остала празна, а на стотине хиљада Срба, Хрвата и Бошњака је на сличан начин исељено из домова у Босни И Херцеговини, подсјећа лист.

Велики број Срба напустио је Косово послије рата, али је око 120.000 остало, наведено је у тексту.

Српске власти желе, наведено је на сајту Ецономиста, да разговарају о давању сјеверног дијела Косова Србији, а да, у размјену, дијелови Србије насељени Албанцима буду дати Косову.

Заговорници такве идеје истичу да су мултиетничке државе пропале на Балкану, али, како је навео британски лист, „они игноришу чињеницу да када владе једном крену тим путем, процес нема очигледан крај и не обраћа пажњу на људска права свих укључених“ (у процес).

"Ако Србија и Косово започну озбиљне разговоре о прекрајању њихових граница, утицај на балканске заједнице, осим оних у погођеним дијеловима Косова и Србије, може бити веома дубок", сматра аутор текста.

Референдум о будућности Републике Српске

Онда ће, како пише Тхе Ецономист, "лидери у Републици Српској одржати референдум о будућности Републике Српске, босански Хрвати ће поднијети тужбу, а Бошњаци ће се онда борити да спрече распарчавање њихове подијељене земље".

Лист пише да ће даље "Србија спријечити бошњачке националисте у Санџаку који сањају о уједињавању тог региона у Велику Босну".

"У међувремену, Албанци у западној Македонији и Црној Гори тражиће да се прикључе Великој Албанији", навео је лист.

Заговорници такве идеје вољели би, такође, да присаједине дијелове сјеверне Грчке, гдје би грчки националисти затражили дио јужне Албаније.

"Иронија у вези спорне размјене је у томе да већина косовских Срба заправо живи у енклавама на југу Косова, тако да им споразум не би омогућио да живе у Србији и они би вјероватно морали да напусте домове", наведено је у тексту.

Тхе Ецономист је оцијенио да би "српски званичници мање били забринути због свог становништва него у вези предузимању корака ка признању Косова - чиме би олакшали свој пут уласка у ЕУ".

Зашто је "Балканизација" на лошем гласу

"Њих можда не брине да размјена територија на Балкану може имати огромне посљедице", пише лист.

Мађарски националисти, на крају крајева, нису се помирили са губитком трансилваније у Румунији, а румунски националисти би жељели да прекроје своју границу са Молдавијом. То су разлози што је "Балканизација" на лошем гласу, истиче Тхе Ецономист.

Као што је у ЕУ цјеловита, умањивање значаја националних граница би изгледало мудрије од њиховог прекрајања, које би, како је рекао високи званичник ЕУ, "отворило би врата пакла", закључак је текста о размјени територија на сајту Тхе Ецономиста, у рубрици "Појашњавамо".

Извор: Спутњик