Балкан мора бити фактор мира

Обраћајући се учесницима министарске конференције посвећене европском путу земаља региона, Босић је рекао да све земље западног Балкана имају аспирације за улазак у ЕУ, али да та интеграција не иде жељеном брзином.

Према његовим ријечима, да би се процес приступања успјешно завршио, неопходна је да ЕУ има јасан циљ и политичку вољу да се прошири на западни Балкан и да те земље могу да испуне услове који су потребни за приступање.

Босић наглашава да, иако постоји декларативна спремонст и једних и других да се процес приступања одржи у животу и убрза, постоје и препреке које су очигледне.

"Са стране ЕУ не постоји увијек политичка воља код свих земаља за проширење ЕУ. То је често узроковано виђењем ове регије као извора неријешених проблема и замрзнутих криза које се могу прелити и на остатак Европе. Ипак главни извор противљењу даљем проширењу ЕУ су најчешће унутрашњи политички проблеми земаља ЕУ. Често је у питању неразумјевање јавности у земљама ЕУ о неопходности заокруживања ЕУ као географске и цивилизацијске цјелине", каже Босићи додаје да ЕУ сигурно не треба западни Балкан као полигон надигравања свјетских и регионалних сила.

"Ми имамо искуство да када се велики надигравају на овом терену, то увјек иде преко наших леђа. А ако Балкан није миран, није ни Европа", казао је Босић.

За лошу слику о региону, каже, кривци смо ми сами, јер стално продуковање тензија које за циљ имају националну хомогенизацију и нарастајући популизам коче бржи напредак.

"Локални политичари не желе да се одрекну тема из прошлости које им доносе гласове. Последњи примјер за то је наступ албанског премијера који је изјавом да ће Албанија и Косово имати једног предсједника вратио у живот концепте и страхове из прошлости. И није то једини примјер популистичке политике. Такви примјери се могу наћи на свим странама", казао је Босић.



По њему, растући популизам ствара и друге много опасније процесе као што је појава прикривене аутократије која је огрнута плаштом демократских избора.

"У неку руку том процесу погодује и став међународне заједнице о потреби за јаким лидерима у региону са којима је лакше завршити оно што се од њих тражи. Нажалост потреба за јаким лидерима уништава плурализам. То се често огледа у скоро апсолутној контроли медија, а прије свега јавних сервиса. То нас онда доводи до нове врсте аутоократије која пријети да моћ појединца стави изнад моћи институција", констатовао је Босић, наводећи да нови вид аутократије као циљ има и контолу правосудних институција.

"Уколико појединац који има власт може одлучити који предмети криминала и корупције ће се процесуирати, а који не, онда је то јасан знак да је уништена правна држава, А то се нажалост дешава на овом простору. Зато је за одржавање демократског друштва приоритет успосављање владавине права у нашим системима и ту је неопходна помоћ и експертиза ЕУ", казао је Босић.

Према његовој оцјени, недостатак владавине права је услов за цвјетање корупције која дави било какав економски напредак који је услов за бољу будућност и политичку стабилност.

"Реформа правосудног система која би обезбједила политичку независност и правду која важи подједнако за све, приоритет је који треба обезбједити не само због приступања ЕУ, него и због будућности наше дјеце", рекао је Босић и навео да "све сретне земље личе једна на другу, а свака несретна је несретна на свој начин".

У том контексту, по њему, је и сутуација у БиХ специфична и не може се поредити са ситуацијом у било којој другој земљи.

"Морамо имати на уму да је дејтонска БиХ настала као последица међународног споразума који је зауставио рат и са којим нико није био у потпуности задовољан. Извор нестабилности у БиХ су политике које обећавају својим етничким заједницама да ће се изборити за оно што у Дејтону нису могли добити. Значи сви они који заговарају промјену Дејтона у домену у којем не постоји унутрашњи консензус, доприносе политичкој нестабилности у БиХ. Нажалост, то раде и неки међународни представници чији је задатак очување и тумачење Дејтонског споразума", казао је Босић, илуструјући то и недавном изјавом високог представника у БиХ Валентина Инцка да би он желио једног предсједника и два подпредсједника БиХ.

"То је неодговорно и само доприноси нереалним очекивањима оних који би да праве централизовану БиХ која није одржива. Ипак вјерујем да је могуће политику у БиХ и региону из прошлости вратити на терен интереса грађана. А њихов интерес је да живе боље и сигурније, да наша дјеца могу очекивати да имају перспективу на овим подручјима и да неће морати ићи у друге земље у потрази за достојанственијим и бољим животом", казао је Босић.

БН телевизија