Црвене линије за Србију и Приштину

Чини се да ни српски, ни косовски званичници никад нису били толико помирљиви и спремни на компромис као што је то случај у последња два месеца. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је споразум о нормализацији односа са Приштином "поглед у будућност", као и да постоје различити модалитети тог документа. Он је такође рекао да да ће Србија уколико жели у Европу морати да плати цену, као и да ће свој предлог изнети пред грађане.

Од косовског председника Хашима Тачија недавно смо први пут чули да није реално у овом тренутку очекивати да Србија призна Косово, али верује да ће већ ове године бити постигнут историјски споразум са Србијом, који "не би морао да значи признање независности, али који би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама".

И Београд и Приштина ће много да изгубе уколико не направе историјски споразум. Србија ће стајати на путу ка ЕУ, док су косовске власти незадовољне јер их и даље није признало више од 100 држава, међу којима је и пет земаља ЕУ.

Уколико све остане како јесте, неће доћи ни до напретка у евроинтеграцијама. Докле су спемни Београд и Приштина да иду у постизању компромиса? Које су "црвене линије" за обе стране?

Јањић: Самоуправа за Србе, заштита за манстире СПЦ

Добар познавалац прилика на Косову Душан Јањић сматра да су све приче о аутономијама и поделама "отпале" још 2001. године када је Србија прихватила да је КиМ статистичка јединица у Еуростату, затим када је прихваћено да се ССП не односи на Косово, и коначно првим Бриселским споразумом из 2013.



Због свега тога, враћања на старо нема, али постоји оно што је интерес Србије, од којих су неке ствари већ дефинисане - наводи Јањић.

Како каже, интерес би могао да буде да Србија тражи мањинску самоуправу за Србе на Косову, као што је имају и Албанци у Србији. Такође, по њему, интерес Србије би био заштита културног наслеђа што се, како каже, налази и у плану Мартија Ахтисарија, а који између осталог предвиђа да је СПЦ искључиви власник своје имовине на Косову, са искључивим дискреционим правом да управља својом имовином и има приступ својим објектима, као и да духовне вође имају право на додатну безбедност, имунитет и друге привилегије.

 То би требало да буде и део споразума између Београда и Приштине, који ће се усвајати Генерална скупштина УН, тако да ће то постати међународона обавеза - објашњава он.

"Људска и тврда безбедност"

Јањић наводи и да на Косову није урађена реституција, али да би Србија ту могла много да добије. Као интерес Србије, он наводи и "људску, али и тврду безбедност", која би се односила на сарадњу и када је реч о, рецимо, временским непогодама попут поплава и пожара, али и размену обавештајних података када је, рецимо, реч о криминалу.

Интерес би могле да буду и административне линије, у смислу да се стабилизује ситуација и да оне буду лаке за прелазак, али рекао бих да ће ово питање бити дуго решавано. Србија ће пре до Косова бити у ЕУ, а ако ово питање не реши, имаће огромне трошкове - прича он и додаје да је важна и сарадња на регионалном развоју, као и енергетска безбедност.

(Блиц)