Хрвати од Израела набављају авионе

Када је Пленковић привремено зауставио процес доношења одлуке, објаснио је како жели још једном да анализира понуде, те да ће коначну одлуку Влада донијети када буде сигурна да је то прави одабир. До тада, дакле, средине децембра, МОРХ-ова комисија обавила је цијели посао анализе понуда и, како се пробила информација, као најповољнију оцијенило понуду Израела о набавци 12 половних вишенамјенских Ф-16 Ц/Д Барака.

До застоја је дошло и због притисака других понуђача и држава, што није било изненађење па је Пленковић очигледно одлучио да одради још неколико разговора с премијерима Шведске, Грчке и Израела, пише "Вечерњи".

Како ствари стоје, то двомјесечно задржавање процеса није резултирало промјеном оцјене о најповољнијој понуди. Из више, неименованих, извора сазнаје се да је у игри остао Израел. У међувремену Пленковић се држао, како је то рекао члан Владе, става да "набавка борбене ескадриле није кикирики-посао" те је, како од САД-а тако и од Израела, затражио и добио објашњења везана за неке недоумице о набавци израелских Ф-16 авиона.

У медијима се, наиме, тврдило да је застоју кумовала и америчка компанија "Лоцкхеед Мартен" (произвођач Ф-16), која је наводно сматра да су Израелци толико прерадили њихове Ф-16 па не би жељели да одговарају за испоруку резервних дијелова Хрватској ако она купи те авионе. 

Осим тога, биле су изражене и медијске сумње да је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић од почетка наводно преферирао Израелце те да понуда садржи и неке “скривене трошкове”. Пленковић је, дакле, кренуо да ријеши те недоумице, па је, јавља лист, добио гаранције и америчке и израелске стране да нема скривених трошкова, а ни проблема са дорађеним авионима из Израела.

"Те летјелице јесу знатно модернизоване и ојачане у односу на изворне америчке, али Хрватска ту неће имати проблема, него ће све технолошке ствари ријешити Израел и САД", објавио је "Вечерњи".

Израелски "Јерузалем пост" објавио је, већ након сусрета Пленковића и израелског премијера Бењамина Нетањахуа у Давосу, да куповина израелских авиона кошта Хрватску 500 милиона долара. Писање тог дневника у цјелини се поклопило с информацијама да ће Хрватска одабрати израелску понуду вриједну 400 милиона евра, што одговара споменутом доларском износу. А ријеч је о авионима испорученим почетком деведесетих година у оквиру "Пеаце Марбле ИИИ" операције модернизације израелске војске.

У међувремену су сви ти авиони екстензивно модификовани па тако једносједи Ф16Ц користе јако пуно израелске електронике, за разлику од стандардних, опремљених "Лоцкхеедовим" системима.

Колико су опсежне модификације најбоље показује максимална тежина авиона при полијетању. Америчке варијанте тешке су око 19 тона док је израелска варијанта неколико тона тежа, па тако неки извори наводе да је ријеч о двије и по тоне док други извори кажу да је ријеч о готово пет тона. На страну сад то што се најављује "договор Израела и САД-а о резервним дијеловима", поставља се питање и трошка таквих резервних дијелова и њихове доступности.

Израелске модификације значе да би се резервни дијелови могли набављати искључиво од њихових произвођача. Стандардни, амерички, Ф16 извезен је у чак 24 земље свијета и може се упоредити с Голфом ИИ по обилним залихама резервних дијелова по знатно повољнијим цијенама.

Просјечно вријеме замјене неког борбеног система је између пет и седам година што значи да би ти израелски ловци, једном кад би ушли у пуну употребу у хрватском ваздушном простору, били стари тридесетак година. Надаље, хрватско ратно ваздухопловство није прилагођено за кориштење таквих авиона па тако не постоје пилоти обучени за управљање, не постоје техничари обучени за одржавање, а не постоје ни писте прилагођене тим летјелицама. Све то би морало да се ријеши у наредних неколико година што значајно подиже трошкове кориштења већ старих авиона.

Истина, Ф16 неће се тако скоро повући из употребе, највише зато што Ф35 није ни приближно тако моћна и свестрана летјелица како се очекивало и већ годинама касни у распореду, али ауштина је да америчко ваздухополовство користи знатно модерније и знатно новије авионе.

Поређења ради, негдје у исто вријеме кад и Израелци, амерички центри за обуку набавили су неколико еквивалентних авиона, иако знатно мање модификованих. Било је то крајем осамдесетих година, а само седам година касније, средином деведесетих, су "пензионисани" и завршили су у складиштима, а један је отишао у музеј.

Извор: Еxпресс.хр