Западни Балкан 200 година иза ЕУ

Банка, такође, упозорава да ће овим државама, уколико наставе успореним темпом, требати и до 200 година да достигну животни стандард земаља ЕУ.

Како се наводи, слаб рад институција, корупција и доминација владе у неким индустријама успорава развој Босне и Херцеговине, Косова, Албаније, Македоније, Црне Горе и Србије.

"Основни проблем успореног економског развоја јесте ниска продуктивност у цијелој регији. То је резултат малих инвестиција, слабих институција и тешког пословног окружења", наводи ЕБРД у свом извјештају објављеном на Инвестиционом самиту за западни Балкан у Лондону.

Иако је приватни сектор главни допринос економском учинку у свих шест земаља, влада доминира у кључним индустријама са значајним плановима приватизације у будућности.

Продуктивност приватног сектора широм западног Балкана износи тек 60 одсто укупног нивоа који ЕУ тражи.

ЕБРД наводи да је просјечна годишња стопа раста за период између 2001. и 2016. године износио 3,2 одсто за западни Балкан, што значи да шест земаља западног Балкана могу постићи просјечни БДП по глави становника у ЕУ за 60 година.

Међутим, ЕБРД такође наглашава да је брзина конвергенције знатно успорена у протеклих седам година.

Регион је остварио просјечни годишњи раст у посткризном периоду између 2009. и 2016. године од само 1,2 одсто, док је између 2001. и 2008. године износио 5,3 одсто у преткризном периоду.

Дакле, у оквиру песимистичког сценарија који користи посткризне стопе раста, западном Балкану би требало више од 200 година да се конвергира.

Оптимистички сценариј који користи стопе раста прије кризе, ипак би омогућио западном Балкану да за 40-ак година достигне ниво ЕУ.

"Потпуно приближавање ЕУ захтијеват ће од држава да имплементирају одлучан и свеобухватни програм реформи у циљу повећања продуктивности и инвестиција", закључује се у Извјештају.

(Аваз)