Србима дати права на основу Устава

Босић је рекао да се у одредбама одређених устава кантона у ФБиХ јасно наводи да су Бошњаци и Хрвати конститутивни народ, а да су службени језици кантона босански и хрватски. Он је рекао да се у појединим уставима кантона наводи да су службени језици "бошњачки" и хрватски језик.

Босић се пита због чега се питање назива језика бошњачког народа проблематизира у контексту Републике Српске када у уставима појединих кантона у ФБиХ јасно пише да је службени назив језика "бошњачки језик".

Иначе, бошњачки политичари до сада нису проблематизовали што се у уставима појединих кантона језик бошњачког конститутивног народа назива непостојећим "бошњачким језиком".

Он се нада да ће Уставни суд БиХ осигурати једнака права Срба у пет кантона у ентитету Федерација БиХ. Босић је подсјетио и на усвојену иницијативу у Представничком дому ПС БиХ којом се власти четири кантона у ентитету Федерација БиХ позивају да осигурају уставну равноправност Срба.

Против ове иницијативе гласали су посланици Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ.

Како каже, кантони до сада нису показали никакву способност да се ухвате у коштац с овим проблемом, с обзиром на то да су представници хрватског народа гласали против конститутивности Срба.

На питање о томе шта ће урадити у вези са положајем Бошњака и босанског језика у Српској, Босић је одговорио да Устав Републике Српске јасно каже да су службени језици у Српској језици којим говоре Бошњаци, Хрвати и Срби. Он је казао да се језик Бошњака на српском језику зове "бошњачки језик", али да он нема ништа против тога да народи називају свој језик како год хоће.

Истакао је да је питање језика у БиХ дуги низ година политичко, а не лингвистичко, наводећи да се раније језик у бивсој Југославији звао српски и хрватски, односно српскохрватски или хрватскоспрски у БиХ. Он је додао да су то вјештачке теме којим се скреће пажња са стварних проблема становника БиХ.

Босић је упитан због чега се толико чекало на покретање захтјева за оцјену уставности. Одговорио је да у кантонима није било никакве политичке воље да се овај проблем ријеши.

На питање о пресуди Основног суда и Апелационог суда у Брчко дистрикту БиХ, којом је РТРС-у наложено да Босићу мора исплатити 6.000 КМ, он је казао да се нада како ће се успоставити систем који ће контролисати медије у смислу да им онемогући објављивање лажних докумената.

Наиме, РТРС је емитовао лажну вијест 13. маја 2016. године, објавивши да је Сорош финансирао опозиционе лидере у Реублици Српској, укључујући и тадашњег предсједника СДС-а Младена Босића.

Што се тиче европског пута БиХ, Босић је казао да је Комисија за иностране послове јуче водила занимљиву расправу. Он је рекао да је основно питање било да ли БиХ може достићи Србију и Црну Гору на путу ка ЕУ.

Босић додаје да је фасцинантан податак да је близу 1.100 институција у нашој земљи морало дати одговоре на Упитник Европске комисије и усвојити га консензусом. Он вјерује да политичари не смију кочити европски пут БиХ и да би наша земља могла достићи Србију и Црну Гору.

Осврнуо се и на посјету предсједника Европске комисије службеном Сарајеву, истичући да је Јункер на почетку мандата казао како не очекује у свом мандату да буде проширења, што је успорило процес интеграција земаља западног Балкана.

(БН/Клиx)