Додикови пропали медијски пројекти

Милорад Додик у децембру 2009. године натјерао је свог комшију из Мрчеваца, власника компаније за одржавање и шишање траве - “Тамарис”, Милорада Јањетовића да послије стечајног поступка купи бањалучку Бел телевизију, која је требала бити пројектована као градска телевизија по узору на Студио Б. Јањетовић је за директора телевизије поставио своју кћерку Тамару Јањетовић и најавио улагања од пет до 10 милиона КМ у развој БЕЛ-а.

Иза наредбе Јањетовићу да купи БЕЛ ТВ крио се циљ СНСД-а да до  избора 2010. године покуша да подигне ТВ БЕЛ, која сигналом покрива цијелу Крајину и тако неутралише утицај “непредвидивог” АТВ-а на бираче. Иако је БЕЛ примио велики број радника АТВ-а, нудећи им велике плате, ова телевизија пропала је прије него је успјела да направи програм који би било ко гледао. У руководство куће именовани су у јавности анонимни новинари, изузимајући једног Славишу Сабљића са РТРС-а. Сама та чињеница на почетку је гарантовала пропаст ове медијске куће у рекордно кратком времену. 

Тако је ова, само неколико година раније, веома популарна телевизија каквом је успоставио  искусни новинар Милан Зорић, пропала за мање од годину дана. Да нешто не штима јавност је сазнала тек након што је смјењена је главна уредница, у медијима анонимна Влатка Малиџан (након тога запослена у Министарству финансија) јер је одбила да потпише 13 отказа запосленима.

Програм је био до те мјере неквалитетан а рејтинзи гледаности катастрофални да је једини велики оглашивач на ТВ БЕЛ убрзо постала једна једина фирма – “Тамарис”. Због тога је Јањетовић дигао руке и у рекордоном року у простору у којем је смјестио БЕЛ отворио дискотеку и свадбени салон. Телевизију, која и данас има дозволу РАК-а за емитовање програма који не производи одавно, “гратис” је поклонио радницима. 

БЕЛ није спасила ни ињекција коју јој је у другој транши названој "помоћи медијима у доба гобалне економске кризе" из буџета  уплатила Влада Републике Српске у износу од 150.000 КМ.  

Биланс владавине СНСД-а на ТВ БЕЛ је око 120 запослених на тв у тренутку када су је купили који су остали без посла. И свега неколико несретника, покупљених са улице, којима је Јањетовић на крају поклонио велико ништа.  У медјувремену, запослени  мјесецима нису примали плате, нити су им уплаћивани доприноси за здравствено и пензијско осигурање.

Слично је било и са медијским пројектом СНСД-а који је претходио куповини ТВ БЕЛ. Наиме, власник компаније за одржавање и шишање траве - “Тамарис” Милорад Јањетовић, по налогу Додика купио 2007. године од власника “Независних новина” Жељка Копање за 450.000 КМ лист “Фокус” и све запослене у њему, укључујући и уредника Радмила Шиповца. Тај лист купљен је с намјером  да постане ударни таблоид у рукама СНСД-а, уочи избора 2008. године, а Копања је на тај начин покушао да колико-толико ослободи притиска своја друга два медија, “Глас Српске” и “Независне новине”. 

Јањетовић је регистровао предузеће “Прес комерц”, које је било издавач листа “Фокус” и којем је Влада Републике Српске, по налогу СНСД-а, давала милионе марака покушавајући од њега да направи новине број један у Републици Српској.

Међутим, исто као и у случају БЕЛ ТВ, СНСД, Милорад Додик и његови медијски савјетници,  поново су оманули, јер ни овај пут нису знали да направе самоодржив и медиј који има утицај. “Фокус” је упркос милионима које је добијао из буџета Републике Српске до свог гашења био и остао лист минорног тиража и опскурне, јефтине и наивне пропаганде.

У пет година постојања, а угашен је 2012. године,  “Фокус” је из буџета Републике Српске добио 1,2 милиона КМ. Тако је ,,Фокусу“  2009. године из буџета пребачено 270.000 марака, а у јулу 2010.  360.000 марака. За подршку пројекту „Развој Српске, реформа ПИО” Влада је донирала “Фокусу” 200.000 марака.

Са тим нискотиражним листом Министарство финансија РС организовало је и плаћало акцију „Најсрећнији фискални рачун”, убризгавајући у њега стотине хиљада марака. Поред тога, сва  министарства у Влади Српске су морала по налогу СНСД-а да у “Фокусу” објављују специјалне додатке, који су посебно плаћани, али и све конкурсе и огласе.

Када је видио да брод тоне, Милорад Јањетовић се поново извукао и “Фокус” поклонио дотадашњем директору листа. Мало након тога “Фокус” се угасио а радници, којима плате нису исплаћиване мјесецима остали су на улици. И не само то, као и на ТВ БЕЛ, и новинарима “Фокуса”, прије него што су остали на улици, 30 мјесеци нису уплаћени доприноси за социјално и пензијско осигурање.

“Фокус” је нестао са медијске сцене, а “Прес комерц”, фирма која је била издавач листа, остала је дужна само за ПДВ око 125.000 марака, а Пореској управи РС 840.000 КМ. Дугови за социјално и пензионо осигурање запосленима попели су се на више од милион марака.  

Наравно, да за ова дуговања држави ни Јањетовић, нити било ко други није одговарао, јер СНСД, као и у случају ТВ БЕЛ, није дозволио контролним органима да проводе закон у његовим пропалим медијским пројектима.

Када је све пропало, у јулу 2013. године СНСД је покушао са још једним новинама. У Бањалуци је почео да излази недељник под називом “Нови Печат”, чији уредник и директор је био “провјерени” Радмило Шиповац, први уредник “Фокуса”.

Тај медијски пројекат, бруталан, нецивизилозван и неартикулисан на киосцима се појавио свега неколико пута, а већ у септембру 2013. године уредник и директор “Новог Печата” Шиповац освануо је на новом радном мјесту – као уредник новог пројекта СНСД-а “Народних новина”.

СНСД се прављењем новог таблоида, који је требало да прерасте у дневну новину, а само послије неколико седмица почео је да излази по потреби, припремао за опште изборе  2014. године.  “Народне новине” направљене су да блате, лажу, каљају, монтирају свима онима којих се СНСД плашио, али и онима који се нису свиђали лидеру и његовим медијским савјетницима.

Као и са свим медијским пројектима СНСД-а исто се десило и са “Народним новинама”. Након што новинари мјесецима нису примали  плате, а никада им нису уплаћени доприноси, “Народне” су остале без иједног новинара. Уредник новина, које нико није читао иако су се у Влади Републике Српске дијелиле бесплатно,  након неколико година “таворења” у редакцији “Народних новина” награђен је недавно мјестом директора Новинске агенције Републике Српске - Срна.  

Ако се свим овим медијским суновратима СНСД-а придода и пропаст Радио телевизије Републике Српске, након што је Јавни сервис по налогу Милорада Додика преузео његов шеф кабинета Драшко Милиновић и рекордно брзо увалио у милионска дуговања, онда је јасно да су  Милорад Додик и његов СНСД најодговорнији за уништавање новинарства и новинара у Републици Српској. Стотине људи у медијима је оставио без посла и без уплаћених доприноса, без права на лијечење и остваривања права на радни стаж.    

У међувремену Додик је из медија и на тај начин елиминисао све оне који су било шта знали о новинарству. Истовремено је хиљаде марака дао свом старом другу Мати Ђаковићу и Мирославу Лазанском које је довео на Јавни сервис Републике Српске.

Када је ријеч о Ђаковићу, није само новинарство оно што му је била улазница, Додик је његовим ангажманом у ствари куповао информације из Тужилаштва БиХ, којима је Ђаковић располагао из два извора, преко свог земљака и Тузле, бившег главног тужиоца Горана Салиховића, а потом преко своје, наводно, блиске рођаке в.д. главног тужиоца Гордане Тадић.

Ма како била изражена жеља Додика и СНСД-а, послије свих ових примјера њихове медијске владавине, јасно је да нити су знали, нити ће икада знати да направе и одрже медиј којем се вјерује и који има било какав утицај на јавно мњење.   

Шта чека  АТВ чији је већински власник постао Слободан Станковић, који је један од оданих Додикових људи и кога бије глас да је стекао огромно богаство захваљујући везама са првим човјеком Републике Српске?

(БН)