БиХ је лидер по незапослености

Ова страница мјери економске параметре у земљама широм свијета, попут БДП-а, незапослености, инфлације итд, и рангира државе по свим параметрима.

Још поразније је што смо од августа назадовали за два мјеста. Наиме тада је БиХ била позиционирана на четвртом мјесту, иза  Џибутија, Конга  и Кеније.  



На страници такође стоји да је у десетогодишњем периоду од 2007. до 2017. године стопа незапослености у нашој земљи биљежи високе проценте. Највећа стопа  забиљежена је у фебруару  2013. године, 46.10 посто, а најнижа у новембру 2017. године 38.65 посто. 

Од земаља у региону најбоље је пласирана Словенија са стопом незапослености од 9.00 посто.



Иначе, треба појаснити да постоје два начина рачунања незапослености. Један начин је збир особа пријављених на биро за незапослене, и вјероватно је  тај начин рачунања вјероватно овдје кориштен.

Други начин је такозвана анкета радне снаге која узима у обзир да један број људи који су пријављени на биро ипак раде. По тој анкети, коју проводи Агенција за статистику БиХ, незпосленост у БиХ знатно је мања.

Али ни то нам није за неку утјеху обзиром да истраживања како међународних организација, тако и домаћих, показују и више него алармантну ситуацију. Наведимо само истраживање које је провео Савјет омладинских организација Бањалука како би се показало каква је то омладинска политика у граду на Врбасу.

Тако само у Бањалуци више од 60 посто младих нема апсолутно никаква примања, и никада до сада нису били запослени! Ни они који су успјели доћи до посла нису у пуно бољој ситуацији: примања мања од  100 марака мјесечно има 28 посто младих Бањалучана, преко 100 марака  мјесечно прима њих 20,92 посто, док преко 400 марака мјесечно има 19,62 посто испитаника. Преко 600 марака зарађује  15,11 посто младих, док највећа примања преко 800 марака има њих 6,51 посто, а преко 1000 марака мјесечно 9,21 посто младих.

Економски аналитичар Армин Авдић каже да су ови подаци понајбоља слика социјалног стања у БиХ. 

“Незапосленост је посљедица свеукупне економске политике и система. Политичари морају хитно напустити своја бескорисна политиканства и почети се бавити унпрјеђењем економских прилика становништва. Ако се брзо не освијесте у томе, ово ће остати празни простори у којима неће нико нормалан хтјети живјети, зато што сада има алтернативу - да оде вани”.

Извор: Бука