Извоз повећан, увоз смањен

Истовремено, увоз је износио 142 милиона КМ и мањи је за око 13 одсто у односу на 2016. годину, напомиње Лаловићева у интервјуу Срни. 

"За млијеко и млијечне прерађевине карактеристичан је благи повратак на тржиште ЕУ, првенствено у Хрватску, што је довело до благог повећања покривености увоза извозом у овом сектору. 

Током 2016. године он је износио 61 одсто, а у 2015. 48 одсто", напомиње Лаловићева и наводи да су земље Цефте прошле године биле водеће извозно тржиште за овај сектор. 

Извоз млијека и млијечних прерађевина из БиХ и ЕУ прошле године био је већи за 24 одсто у односу на 2015. годину, али још увијек десет одсто испод нивоа извоза забиљеженог у 2012, када је Хрватска била главно извозно тржиште (прије уласка у ЕУ).

Када је ријеч о структури извоза, Лаловићева наводи да је она и даље прилично негативна, јер се више од три четвртине извоза у 2017. години односи на производе са ниском додатом вриједношћу (млијеко и павлака). 

"Ферментисани млијечни производи, укључујући јогурт, млаћеницу и сурутку, чине 11 одсто укупног извоза, затим сир девет одсто, те маслац два одсто", прецизира Лаловићева. 

Посматрајући појединачне земље партнере, према њеним ријечима, Црна Гора и даље држи прво мјесто као извозно тржиште - 32 одсто или 24 милиона КМ од укупног извоза млијека и млијечних прерађевина у прошлој години. 

Она је истакла да је Хрватска, због значајног раста у 2017. години, сада друго најважније тржиште, с извозом од 16 милиона КМ или 21 одсто од укупног извоза, што је око два пута више више него у 2016, те додала да слиједе Македонија, Косово, па Србија. 

Када је ријеч о структури увоза, доминира сир са 52 одсто, потом млијеко и павлака 20 одсто, јогурт и кефир 18 одсто, а маслац и намази десет одсто. 

Лаловићева наводи да, за разлику од извоза који се највише остварује са земљама Цефте, тржишта са којих БиХ највише увози производе млијечне индустрије јесу Њемачка, Хрватска, Словенија, па Србија. 

Анализа структуре млијечних производа који су извожени 2017. године показује да је око 90 одсто извоза базирано на текућим млијечним производима који имају ограничену могућност извоза, због рока трајања и цијене транспорта. 

Лаловићева наглашава да је потребно да се произвођачи што више окрећу ка производњи дуготрајних намирница, у које је уложен већи степен обраде и које имају већу тржишну цијену, а за тако нешто потребна су значајна улагања у процес производње. 

"Правци мљекарске индустрије БиХ, уз неопходну помоћ надлежних институција, у будућности би требали да иду у смјеру проширивање палете производа, налажења нових извозних тржишта, јачање брендирања, те боље промоције производа како на домаћем тако и иностраном тржишту", каже Лаловићева.

(СРНА)