Загађен ваздух убије 8.000 људи

Поређења ради, у Њемачкој је број смртних случајева изазваних загађеношћу ваздуха на 100.000 становника - 32,5, а у БиХ 230,6.

Једноставном математиком може се израчунати да у БиХ годишње, због посљедица загађења ваздуха, умре око 8.000 становника.

Ни друге земље региона не заостају. Албанија је четврта у Европи, затим следе Црна Гора, Македонија и Србија.

Све земље Западног Балкана су на дну љествице и највећи су извозници ситних честица (ПМ2,5) у атмосферу, чија концентрација у овим земљама често прелази дозвољену границу и до 10 пута.

Влатка Матковић Пуљић, савјетница за здравље и енергију за регију Балкан из Алијансе за здравље и животну средину ХЕАЛ казала је за "ДW" да је загађење ваздуха у овој регији "страшан проблем".

"Све загађене термоелектране Европе се налазе у овој регији", упозорава Матковић Пуљић и додаје да је алармантно на подручју града Тузле и Лукавца због термоелектране Тузла и других фабрика које се налазе на том подручју.

У Тузли је прошле године концентрација СО2 била и до 14 пута виша од допуштеног, те је због овог проблема била обустављена и настава у школама.

Ситуација није боља ни ове године. Емисија штетних честица у једној земљи, значи да ће те исте штетне честице завршити и у другим земљама.

"Ако Хрватска, која је у Европској унији и која међу овим земљама има најчистији ваздух, жели нешто направити у борби против загађења, она то не може, јер Србија и БиХ у њеном сусједству немилице загађују ваздух", упозорава Матковић Пуљић.

Она наглашава да је неопходна сарадња међу земљама, као и конкретни кораци уграђивања филтера или затварања термоелектрана, али за почетак би било довољно направити и бољи систем надзора и праћења квалитета ваздуха.

"Најтранспарентније податке има Србија. У БиХ постоје мјерења квалитета ваздуха, али податке је јако тешко добити и нису доступни јавности, док у Македонији често мјерне станице не раде", објашњава Матковић Пуљић и упозорава да је први корак за све државе да имају транспарентне и редовне податке о квалитету ваздуха, да би се проблем почео рјешавати.

Матковић Пуљић је истакла да би све државе Балкана требало од 2018. године да почну драстично смањивати загађење из термоелектрана на угаљ.

Међутим, ни једна држава није почела радити на томе. Она додаје да воље међу надлежним институцијама за побољшање већ годинама нема.

Уколико се то ускоро не уради, државе неће моћи приступити глобалном енергетском тржишту, а ниједна држава не може функционисати самостално.

"Црна Гора има обавезу да за 5 година угаси термоелектрану Пљевља. Друге термоелектране нема, што значи да ће се морати одлучити да ли ће градити неки нови енергетски пројекат, са потребним филтерима, или ће морати увозити струју", упозорава Матковић Пуљић.

У БиХ је према подацима ИПИ Института за привредни инжењеринг Зеница, око 70 одсто возила старије од 10 година, а од укупног броја увезених аута само прошле године, 80 одсто има ЕУРО 4 категорију, која ће у њемачким градовима бити забрањена.

(Агенције)