Два типа исхране који смањују ризик од срчаних болести

Научници су насумично поделили 107 гојазних одраслих особа у две групе, од којих је једна била на вегетаријанској, а друга на медитеранској исхрани три месеца, а затим су следећа три месеца групе замениле исхрану. На почетку истраживања сви испитаници били су сваштоједи, што значи да су јели и животиње и биљке.

Испитаници нису добили одређене циљеве у погледу губитка тежине, али су дојивали редовне савете нутрициониста у вези са тиме како да смање калоријски унос, и унесу мање калорија предложеним јеловницима и оброцима.

Без обзира на тип исхране, учесницима се саветовало да 50 до 55 одсто калорија унесу у облику угљених хидрата, 25 до 30 посто у облику масноћа и 15 до 20 посто у облику беланчевина.

Испитаници су, без обзира на врсту исхране, изгубили подједнако на тежини и масном ткиву - око два килограма, написали су научници у раду објављеном у часопису Цирцулатион.

Вегетаријанска храна обогаћена јајима и млечним производима резултирала је већим смањењем тзв. лошег ЛДЛ холестерола, док је медитеранска била повезана с већим смањењем триглицерида и показатеља упале.

Свака исхрана сама по себи резултирала је већим побољшањем здравља у смислу тежине и других фактора ризика за срчане болести од типичне западне исхране богате црвеним месом, скробом, индустријски прерађеном храном и заслађеним напицима.

Досадашња истраживања нису упоређивала вегетаријанску и медитеранску исхрану, каже водећи аутор истраживања Франческо Софи са Универзитета у Фиренци и универзитетске болнице Каређи.

“Ово је прва студија чији је циљ упоређивање два типа исхране у истој групи испитаника који су сваштоједи”, рекао је Софи.

Медитеранска исхрана састоји се од много воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки и маслиновог уља и немасних извора беланчевина попут пилетине или рибе. Вегетаријанци такође једу воће, поврће и интегралне житарице, као и јаја и млечне производе, али избегавају живину, црвено месо и рибу.

У поређењу с ранијим навикама у исхрани, испитаници из обе групе знатно су смањили унос калорија, као и укупних масноћа и засићених масти.

На вегетаријанској исхрани значајније је смањен ЛДЛ холестерол тзв. лоши холестерол који се гомила на зидовима крвних судова и доводи до стварања угрушака и зачепљења крвних судова.

"То је очекивана појава јер је извор већине ЛДЛ-а месо", каже Софи.

Веће смањење триглицерида или масних киселина уз медитеранску исхрану такођер је очекивано, каже Софи, јер је познато да комбинација маслиновог уља и сложених угљених хидрата у воћу и поврћу који су основа ове исхране, смањује триглицериде.

Б 92
фото:интернет