Хитно усвајање измјена закона

БиХ треба бити у могућности да испуни своје обавезе утврђене Уставом. Кривично процесуирање кршења закона и процесуирање кривичних дјела која угрожавају неке од основних вриједности које држава треба штитити путем кривичног закона, је једна од тих обавеза, навео је Инцко.

Одговарајући на питање о основаности страха да би правосудни систем могао бити парализован када је у питању процесуирање најтежих и најкомплекснијих кривичних дјела и корупције, Инцко је казао да кривична легислатива БиХ мора јачати могућности за борбу против криминала, а не имати за циљ да онемогући државу у провођењу своје јурисдикције и испуњењу обавезе очувања правног поретка.

Постизање овог циља би, истиче Инцко, био неупитан сигнал домаћих органа власти да су искрени у борби против организованог криминала и корупције у Босни и Херцеговини, и да су искрени у намјери да слиједе међународне стандарде.

Уставни суд БиХ није усвојио одлуку о непровођењу своје одлуке о неуставности неколико одредби Закона о кривичном поступку БиХ и Закона о ОБА-и, с обзиром да они нису били измијењени у року од шест мјесеци. Речено је да ће Суд о том питању разговарати на својој наредној сједници која би могла бити одржана 23. марта. 

-Парламентарне странке су данас пропустиле јединствену шансу да одобре хитни поступак и усвоје Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине у представничком дому Парламента БиХ. Нажалост, они то нису урадили, и данашње гласање показује које су политичке странке спремне да се боре против криминала и корупције. Постоји озбиљна опасност да ће Уставни суд ускоро одлучити да донесе одлуку о непровођењу своје одлуке о Закону о кривичном поступку и стављању горе наведених одредби ван снаге – истиче Инцко. 

Високи представник подсјећа да Закон о кривичном поступку БиХ прописује за која кривична дјела је дозвољено подузимање посебних истражних радњи, као што су пресретање или контролисана испорука, посебно у комплексним предметима организованог криминала и корупције. Законом се такође прописује када је могуће одобрити имунитет у замјену за свједочење, али и одређени аспекти везани за трајање истраге, као и општа одредба која служи као правни основ за подизање оптужнице у свим предметима.

-Уколико Уставни суд ове одредбе стави ван снаге, имам информацију да би то утицало на око 50 до 100 предмета на којима ради Тужилаштво БиХ. Мислим да не претјерујем ако кажем да би то био врло озбиљан ударац борби против криминала и корупције. Нико не може замислити све посљедице које би то могло имати за предмете који су у току, и да ли би чак било могуће осигурати исправно суђење. Мјере подузете у циљу прикупљања доказа ће постати незаконите, а посебне истражне радње неће постојати и неће се моћи примјењивати у провођењу истрага и вођењу поступака – наводи Инцко.

Уз то, додаје, ове одредбе такође представљају правну основу за подношење оптужница, тако да би могло бити упитно да ли ће државно тужилаштво бити у законској могућности да подигне било коју оптужницу.

-Државно правосуђе ће бити парализовано у смислу провођења своје јурисдикције за кривична дјела, што би био најозбиљнији ударац борби против криминала, с обзиром да би се такво стање могло изједначити с потпуним непостојањем Тужилаштва – истиче високи представник.

Извор: Фена