Потребно ријешити питање Косова

Запад је очигледно ријешен да до краја ове године ријеши косовско питање и то, очекивано, на штету Србије.

Није прошло ни десет дана откад је амерички званичник јавно рекао да Америка подржава формирање Оружаних снага Косова. Из Њемачке, додуше још незваничним каналима, стиже абер да ће Берлин од Србије тражити да се не противи идеји да Косово добије статус државе посматрача у Уједињеним нацијама.

Ово није први пут да се овакав приједлог чује из држава које су стварале Косово, али ће бити први пут ако то Нејмачка и званично изнесе Србији као приједлог, који би, како медији у Србији спекулишу, требало Београду у четвртак да донесе њемачки шеф дипломатије Хајко Мас, и то дан уочи најављеног наставака преговора Београда и Приштине у Бриселу.

План по угледну на случај Палестине 2012. године

План који су Нијемци припремили наводно је по угледу на модел по коме је Палестина 2012. године добила статус државе посматрача у Уједињеним нацијама, а на пуноправно чланство чека док не буде постигнут мировни споразум са Израелом.

Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама, за Спутњик објашњава да доношење одлуке о давању оваквог статуса за једну државу не зависи од Свјета безбедности, нити, у овом случају, од наше воље, већ од двије трећине чланица у Генералној скупштини УН.

"Овакав предлог за Косово и досад је могао да буде поднесен као иницијатива од стране било које државе, али је очигледно да су се чекали сигурни гласови. Нисам сигуран да ће баш Немачка бити та која ће поднети ову иницијативу Генералној скупштини УН, јер би неуспех био велики дипломатски ударац за ту државу. С друге стране, процедура је таква да Генерална скупштина прво мора да донесе Резолуцију на основу иницијативе, па тек онда да се приступи гласању", објашњава  Јевремовић за спутникнеwс.

Палестина је иначе чекала тачно 65 година да добије статус државе посматрача. Дакле, тачно онолико колико је прошло откако је њена територија подијељена да би настао Израел. До тада је главна препрека пријему Палестине био управо Израел, односно његов моћни пријатељ САД и њена два савезника у Савјету безбједности са статусом сталних чланица, Француска и Британија. То је Русију и Кину оставило по овом питању у мањину.

Јевремовић каже да Србија не мора да призна Косово, чак и ако се овај сценарио оствари, као и да сама улога државе посматрача унутар УН нема неку функцију.

"Таква држава не може да учествује у доношењу било каквих одлука, нити у гласању. Такав је статус и Палестине, али и Ватикана", подсјећа наш саговорник.

Међутим, овакав статус није баш да неважан. Ако ништа друго, то "држави чланици" отвара врата чланству у међународним организацијама, али и могућност да преко држава пријатеља излобирају за њих битне ствари, или пак да спријече ствари које су битне за Србију.

Њемачка иницијативу ускладила са Америком

Берлин, иначе, не крије намјеру да жели да до краја година буде потписан правно обавезујући споразум Београда и Приштине. Њемачка је ову иницијативу ускладила са Америком, која је ових дана посебно активна кад је ријеч о Косову.

Косово је још прије двије године изнело овакав приједлог који је тада подржала Америка, али до покретања иницијативе у ГС УН није дошло јер није постојала сигурна већина да се оваква одлука изгласа.

Да ли су се ствари измијениле, у међувремену остаје да се види, а у ком правцу се цијела прича креће, можда ће се знати већ наредне недјеље послије састанка Хашима Тачија и Александра Вучића у Бриселу.

Опасност се крије и у томе што би посматрачка улога такозваног Косова могла да буде само међукорак ка пуноправном чланству у УН.

Извор: Спутњик