Фирме у стечају дужне 184 милиона

Највећа потраживања су у регионалним центрима Бањалука и Сарајево гдје УИО има ненаплаћених 79,1 милиона КМ, односно 53 милиона.

Листу највећих стечајних дужника УИО предводи Републичка дирекција за робне резерве РС, односно Робне резерве РС чија дуговања износе 9,6 милиона КМ, затим фирме “Палаце гроуп” из Сарајева (6,9 милиона КМ), “НБИ Ћурић” из Жепча (5,8 милиона КМ) те “Моди-шпед” ( 4,5 милиона КМ).

Ту је и словеначки трговачки ланав „Туш-траде” из Бихаћа који је прије неколико година напрасно затворио маркете у БиХ, а домаћим добављачима остао дужан милионе КМ. Његова дуговања према УИО износе 3,7 милиона КМ.

УИО БиХ потражује чак 21,5 милиона КМ од Фабрике цијеви “Унис” из Дервенте у којој се спроводи поступак реструктурирања.
Начелник Одјељења за комуникације УИО Ратко Ковачевић рекао је данас за ЦАПИТАЛ да је према овим подацима потпуно јасно да је било каква наплата од фирми које се налазе у стечају изузетно тешка.

„Веома тешко је очекивати да би се неки већи износ тих средстава могао наплатити“, рекао је Ковачевић.



Он је истакао да се код свих фирми примјењују мјере принудне наплате, али да је велики проблем што многе од њих немају имовине, па је и након што оду у стечај наплата немогућа.

Казао је да је више од милијарду КМ дуговања према УИО ушло у принудну наплату, те да је тим путем наплаћено око 70 одсто дуга, док 30 одсто није наплаћено и у тај дуг спадају и потраживања од фирми у стечају.

Професор Економског факултета у Источном Сарајеву Александар Стојановић каже за ЦАПИТАЛ да су стечајни поступци спори и да је књиговодствена вриједност предузећа прецијењена, што значајно отежава наплату.

„То је генерално проблем УИО. Она има превнство наплате, али проблем је и када фирма има имовину што су тржишне вриједности мале у односу на књиговодствену. УИО, као и Пореска управа РС, има принцип да покушава одржавати у животу фирме, па им због тога пролонгира рокове наплате, јер има ту могућност да се на крају стечајног поступка наплати, али проблем је што је тржишна вриједност имовине мала“, казао је Стојановић и додао да је можда једно од рјешења формирање посебног одјела који би се бавио праћењем ових ризика.

 

(Цапитал)