Анатомија лажи: Мектић-Харадинај

Ништа чудно да обојица за ту "чињеницу" нису сазнала из фантомских вести лансираних пре свега у Босни и Херцеговини, како би се и овако прилично неомиљени Мектић, због кооперације с Муслиманима, приказао и као албански експонент.

Истраживачки тим слободних новинара сакупио је низ чињеница које необориво доказују да су Агенција "Срна" и Радио-телевизија Републике Српске, које су понајвише спиновале аферу на територији БиХ, у случају Мектић-Харадинај цитирале лажни извор података, тј. сумњиви некредибилни медиј "говорисрбија.рс".

Закон Републике Србије о јавном информисању и медијима, члан 34, изричито каже:

„У сваком медију обавезно се објављују основни подаци о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације”, док је чланом 35 одређено да “Импресум медија садржи: назив медија, назив и седиште издавача, адресу електронске поште или интернет странице, лична имена одговорног уредника медија и одговорних уредника за поједина издања, рубрике, односно програмске целине, податке о надлежним регулаторним, односно надзорним телима, као и регистрациони број медија.”

Сајт "Говори Србија" нема истакнут импресум, имена уредника, новинара, или седиште редакције, као ни регистарски број, што је очит доказ да није реч о медију. Такође, у члану 30 поменутог Закона одређује се да не може бити медиј нешто попут говорисрбија.рс:

„Медији, у смислу овог закона нису: платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија, у складу са овим законом.“

Наш истраживачки тим је открио да сајт говорисрбија.рс није регистрован у надлежном регистру медија Републике Србије.

Увидом у регистар Агенције за привредне регистре Републике Србије, такође смо сазнали да се тако не зове ниједно удружење грађана, фондација, задужбина, привредно друштво, то јест ниједна форма правног лица у Републици Србији. Из сагледаног може се тврдити да иза сајта говорисрбија.рс стоји неформалана или формална анонимна група грађана, покрет, или правно лице сасвим другог назива, то јест да су "Срна" и РТРС цитирале фантомски сајт/блог.

Претрагом регистра интернет домена Републике Србије видно је да је домен говорисрбија.рс регистрован 27.4.2017, а да су подаци о власнику домена скривени, што је још један аргумет да је реч о неформалном блогу/сајту без традиције и одлика медија, тј. да у очима закона никако није реч о медију, већ о полуанонимном, незаконитом пропагандно-хушкачком средству, којим би можда требало да се позабаве тужилаштва и Републике Србије и Републике Српске, као и Босне и Херцеговине, а и Косова.

Утврђено је и да спорни текст „ХАРАДИНАЈ: Драган Мектић и ја делимо исте вредности", на изворнику, дакле на фантомском сајту говорисрбија.рс  није потписан именом и презименом аутора, већ ознаком: "Извор: говорисрбија.рс", што би у очима закона значило да иза вести стоји редакција, а овде редакције нема јер, као што смо рекли, није истакнут импресум у складу са законом.

Наши извори у Приштини тврде да је очито реч о лажној, фабрикованој вести, јер:

“Рамуш Харадинај не би давао изјаве сајту са израженим продесним српским или антиалбанским ставовима”.

Албанци једноставно не желе да се мешају у "српска посла", тј. њима политички одговара ситуација којој нису нимало допринели а узбуркава српску политичку сцену у целом региону, наводе извори у Приштини.

Врло познати и цитирани албански аналитичар Фатмир Шехоли није имао никакав коментар. Веома угледна бошњачка политичарка на Косову Адријана Хоџић, обећала је да ће јавити ако нешто сазна, али до закључења овог текста ни од ње нисмо добили повратну информацију.

Став косовских институција  је очито да случај игноришу јер га нису ни направиле.

Агенција "Срна" и Радио-телевизија Републике Српске, обе продржавни медији, ширењем лажних вести прекшиле су и Кодекс новинара, али и кривични законик и Закон о Радио-телевизији Републике Српске.

У кривичном законику Републике Српске, члан 359 каже се:

„Ко путем штампе, радија, телевизије, компјутерског система или друштвене мреже, на јавном скупу или јавном мјесту или на други начин јавно позива, изазива или подстиче или учини доступним јавности летке, слике или неке друге материјале којима се позива на насиље или мржњу усмјерену према одређеном лицу или групама због њихове националне, расне, вјерске или етничке припадности, боје коже, пола, сексуално опредјељења, инвалидитета, родног идентитета, поријекла или каквих других особина, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године“.

У Закону о Радио-телевизији Републике Српске, члан 13, став 1, стоји: „Програм РТРС служи интересу јавности и мора бити у складу са професионалним стандардима и прописима и правилима Регулаторне агенције за комуникације. РТРС је дужна осигурати разноврстан и избалансиран радијски и телевизијски програм, који испуњава високе етичке стандарде и стандарде квалитета, поштивања људског живота, достојанства и физичког интегритета личности, и промовисања демократских слобода, друштвене правде и међународног разумијевања и мира“.

Ширењем лажних вести Агенција "Срна" и РТРС изазивају међународни немир, мржњу и крше све наведено у цитираном ставу. Чланом 15. тог закона, став 1, каже се:

„РТРС неће емитовати материјал који својим садржајем или тоном подстиче националну, етничку, вјерску или расну мржњу, нетрпељивост или дискриминацију према појединцима и групама или, који би, на основу разумног просуђивања, могао изазвати насиље, неред или немире, или би могао подстицати на извршење кривичних дјела.“

Из овога се јасно види да очита лаж емитована од стране агенције не ослобађа одговорности уреднички тим РТРС за аутоматско преношење те очите лажи. Шта више, у ставу трећем истог члана Закона о сопственом постојању РТРС, тј. о програмским ограничењима, стоји:

"РТРС неће емитовати било какав материјал за који зна да је лажан или постоји оправдана основа за претпоставку да је лажан.“

Издвајамо и следеће: у Кодексу Вијећа за штампу у Босни и Херцеговини, чланом трећим, изричито је забрањено хушкање у новинарској професији:

„Новинари ће у сваком тренутку бити свјесни опасности која се јавља када медији говором мржње подстичу дискриминацију и нетолеранцију. Имајући у виду такву опасност, новинари ће дати све од себе како не би хушкали и/или подстицали мржњу и/или неједнакост на основу етничке припадности, националности, расе, религије, пола, сексуалне оријентације, физичке онеспособљености или менталног стања. Новинари неће ни под каквим околностима подстицати кривична дјела или насиље.“

С обзиром на то да Агенција "Срна" и РТРС имају запослене колегијуме професионалних новинара, очигледно је да им је све наведено познато, те да су преношењем лажних вести и непроверених извора намерно прекршиле како Кривични законик Републике Српске, тако и Закон о РТРС, али и еснафски Кодекс новинара. Да поновимо, од кривице РТРС не амнестира што је вест емитовала агенција „Срна“ цитирајући фантомски сајт/блог, јер је у Републици Српској, и у свету, уредник дужан да поступа с дужном новинарском пажњом, да цитира само проверене вести из кредибилних извора, а и као што се наводи у Закону о РТРС само претпоставка да је реч о лажи довољна је да се емитовање вести обустави.

Највише смо се фокусирали у овом истраживању на БиХ јер је афера лансирана из ње како би се оцрнио Драган Мектић. Како правила новинарске професије налажу, контактирали смо саветнике у Влади Косова, као и најугледније представнике бошњачке заједнице на Косову. Поручено је да Рамуш Харадинај нема никакав коментар али да највероватније није дао предметну изјаву. Од преношења лажних вести нису остали имуни ни медији у региону.

Лажну вест како Харадинај глорификује Мектича објавиле су руска агенција Спутњик, подлегла је и Радио-телевизија Србије, позивајучи се на агенцију Тањуг, на исту удицу Тањуга, који цитира фантомски сајт, се упецала и високопрофесионална Ал Џазира, док је онлајн издање листа "Политика" остало верно принципу да се слепо не верује ни агенцији, па је важну вест проверила, згужвала и као лажну бацила у кош. Но, озбиљне "Вечерње новости" нису одолеле мамцу на удици традиционалног Тањуга па су се и оне упецале и објавиле измишљену вест.

Анатомија настанка лажних вести је јасна. Напишеш лажну вест на блогу без јасне идентификације, па нађеш довољно корумпираног, или наивног, или површног уредника да је објави.

Лавина пропаганде тада се тешко демантује. У снажном демантовању афере "Харадинај обожава Мектића" истакла се  РТВ БН  информативна редакција која се труди придржавања макар најосновнијих професионалних срандарда, што у Босни и Херцеговини није лако, као ни у целом региону.

Многи медији су и овако одавно постали септичка јама за непроверене бујице гебелсовских кампања. Могли бисмо бескрајно набрајати посрнућа на овом школском примеру фабриковања лажних вести, али чему то?

Док је удица, биће и сомова...

Аутор: И. Алексић, независни новинар, Србија