И тога има - навијачки поклич је приватно власништво!

Живимо у свету у којем владају вукови, и то они најгори, најлињавији, крезуби, импотентни.

Нису они природне вође чопора, већ они који користе прилике само и само у своју корист. а науштрб свих. Да ли ће неко патити, да ли је учињена неправда, да ли неко дете неће моћи да добије лек зато што је један такав крезави вук купио исти и повећао цену за 300 пута (истинита прича) - то их најмање интересује. Јер њима треба лова, а преко ње и/или бар политички утицај не би ли, макар у њиховој глави постали вође чопора. А ти њихови чопори састављени су само од улизица, јадника и потрошених спонзоруша. Башибозлука. Капитализам је крив за то и у то нема сумње.

А он, то јест неки за сада безимени "крезуби вук" је крив што је повик навијача Исланда, чувено "Ху" које се чује из хиљаде грла на стадионима уз споро и ритмичко тапшање, тзв. викиншко навијање, има власника! Лом мозга, људи моји! Као када би неко заштитио "хајде" или "напред"?! Ипак, то се на Исланду догодило, а откривено је тако што је познати карикатриста, Хуглеикур Дагсон направио мајице са навијачком темом и већ широм света чувеним покличем. 

Продаја тих мајица намењена је у хуманитарне сврхе, то јест за Друштво оболелих од рака. Али не лези враже! Када је већ почела продаја, јавила се Агенција за заштиту интелектуалне својине и припретила казном уколико се не плати тантијема власнику узвика "ху"! Дагсон је испрва мислио да је у питању грешка, али се испоставило да је истина и да заиста неко може да поседује реч, то јест повик који сви користе.

"Као прво, мислио сам да није могуће поседовати узвик, а као друго мислио сам да смо ХУ отели и опљачкали од Шкота, као што су то радили наши преци викинзи...", нашалио се исландски карикатуриста.

Он ипак наставља да штампа мајице, па шта буде, јер нико нема право да поседује неку реч. То је природно право свих људи овог света и срамота је што се уопште тако нешто допушта. Срећом, исландско друштво је есктремно праведно, што смо видели и након велике економске кризе 2008. када су само на овом острву на северу Атлантика осуђени банкари и то на озбиљне затворске казне, док смо им ми и остатак света давали још пара да "смире ситуацију" и да још више уживају и краду. Право на реч имају сви, а не један капиталиста, олињали вук, тако да верујемо да ће Дагсон добити довољно заштите и од државе и од јавности у својој хуманој мисији. 

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес