Преко БиХ нашли нову руту за ЕУ

Бјежећи пред ратовима и сиромаштвом на Блиском истоку, у Азији и Африци, стотине хиљада људи кренуло је 2015. и 2016. у Европу тзв. балканском рутом сјеверозападно од Грчке.

Рута је затворена у марту 2016. године, а све донедавно ријетки мигранти избјегавали су путовање преко планина Босне и Херцеговине. Радије су бирали руту преко Србије на којој су морали да избјегну хрватске и мађарске власти како би стигли до жељених дестинација у ЕУ.

Сада се отворила алтернативна рута из Грчке преко Албаније, Црне Горе и БиХ.

Рута, по западним дипломатским изворима, одговара оној коју користе кријумчари оружја и дроге, указујући на постојање мреже кријумчарења људи.

Мигрант Ахмед Весам, који је разговарао с "Франце Прессом" у Сарајеву, кренуо је из сјевероисточног сиријског града Хасаке прије мјесец дана након што је платио кријумчарима да га пребаце у Европу.

"Хиљаду долара (800 еура) за пут из Турске до Грчке, хиљаду евра од Грчке до Албаније и тако даље", рекао је.

По босанскохерцеговачким властима, од почетка године у земљу је илегално ушло 700 миграната, а готово 800 их је заустављено на граници. Већином се ради о Сиријцима, Пакистанцима, Либијцима или Авганистанцима.

Власти страхују да би се с доласком прољећа њихов број могао повећати.

"Немамо капацитете за прихват хиљаду избјеглица иако они не желе остати у Босни", рекао је недавно предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић.

Директор Љекара без граница на Балкану Стефани Моисаин одбацује бојазни да би се могла поновити мигрантска криза из 2015. године.

"Али власти у БиХ требале би ситуацији да приступе на хумани начин, како се не би претворила у праву хуманитарну кризу", рекао је.

БиХ има центар за тражиоце азила код Сарајева у којем има мјеста за само 154 људи.

"Ситуација се компликује", рекао је недавно министар безбједности БиХ Драган Мектић, истичући да се између Грчке и Босне тренутно налази 45.000 до 50.000 миграната, а многи од њих могли би да окушају срећу преко БиХ.

Граница с Хрватском, чланицом ЕУ, дуга је 1.000 километара, а Сарајево има само 2.000 граничних полицајаца.

По Ниџари Ахметашевић, волонтерки која ради с мигрантима у Сарајеву, број мигранта у земљи најмање је двоструко већи од званичних података.

"У контакту смо с више од 300 људи. Пронашли смо рјешење (када је ријеч о смјештају) за њих око 50, али могли бисмо напунити још двије такве куће", рекла је Ахметашевићева.

У почетку замишљен као хостел у предграђу Сарајева, велика зграда гдје су смјештени Весам и његова родбина има одвојене собе с тоалетима. Кућу је осигурао држављанин БиХ који живи у иностранству.

Самира Самади (35), још један од миграната која ондје борави, напустила је ирански град Исфахан почетком 2017. године заједно са супругом. Доктор Љекара без граница прати њену трудноћу.

"Желим да одем у Њемачку... али због женине трудноће не можемо да наставимо", рекао је њен супруг Ануш Орак. 

"Вјероватно ћемо причекати овдје да се дијете роди", додао је он. Пар је већ покушао илегално ући у Хрватску, али су их спријечили снијег и шуме.

Весам ће, каже, кренути за "седмицу, можда 10 дана".

"Не знам како ћемо да пређемо границу, али покушаћемо и наставити покушавати. Превелик је већ пут иза нас", рекао је.

(Агенције)