Укинута пресуда инспекторима

Пресуда је укинута након што је Уставни суд БиХ усвојио апелације Радуловића, који је осуђен на 10 година и Стијака коме је изречена казна од пет година и пет мјесеци затвора, и утврдио да је у њиховом случају дошло до повреде права на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Апелацију су у име Радуловића уложили адвокати Милан Романић, Бранко Гудало и Владо Адамовић, док је Стијака заступао Маринко Бркић.

Након укидања пресуде предмет је враћен Врховном суду РС који је, како се наводи у одлуци Уставног суда БиХ, дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, у складу са Уставом БиХ и ЕКЉП.

– Врховни суд РС је дужан да у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд БиХ о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке – наводи Уставни суд.

Укидање пресуде неће утицати на то да се Радуловић и Стијак пусте на слободу, јер су те одлуке у искључивој надлежности Врховног суда РС.

Из одлуке се види да је кључно за укидање осуђујуће пресуде био исказ свједока сарадника у овом поступку, односно инспектора Славка Ђурића и дилера Горана Бошњака, за шта Уставни суд сматра да је незаконит доказ.

У сажетом образложењу одлуке наводи се да Уставни суд закључује да постоји повреда права на правично суђење из члана ИИ/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенције у дијелу апелације који се односи на образложење пресуда, јер у образложењу оспорених пресуда не постоје јасни и логични разлози и образложења из којих произилази да су судови извршили јасну, прецизну и критичку анализу свих изведених доказа из којих би било видљиво да су оцијењени сви релевантни аргументи обје стране у поступку и сви релевантни позитивноправни прописи.

– Уставни суд закључује да је прекршено право апеланата на правично суђење из члана ИИ/3е) Устава БиХ и члана 6. став 3. тачка д) у вези са ставом 1. истог члана када се оспорена пресуда којом су апеланти проглашени кривим да су починили кривично дјело организовани криминал заснива у одлучујућој мјери на исказу свједока из истраге, за који је Уставни суд закључио да је незаконит доказ, који свједок је на главном претресу искористио законско право да не одговара на питања, те на пресуди донесеној након што је тај свједок закључио споразум о признању кривице са Специјалним тужилаштвом РС, због чега апеланти нису имали прилику, у било којој фази поступка, довести у питање његов исказ, а тај исказ је био од одлучне важности за њихову осуду – наводи се у кратком образложењу.

(СрпскаЦафе)