Везе Русије и Турске све ближе

Путин и Ердоган се састају у Анкари, а у среду ће им се придружити и председник Ирана Хасан Рохани.

Размена дипломатских удараца након тровања бившег двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке упућује Кремљ на тражење нових партнера или јачање старих веза. Слично је са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом који је на мети критика због кршења људских права и гушења медијских слобода, али и офанзиве на курдске области на северу Сирије. 

Зближавање преко енергетике 

Није први пут да тензије са Западом зближавају Владимира Путина и Реџепа Ердогана. Ова двојица се у уторак састају у Анкари, а присуствоваће и свечаности поводом почетка изградње нуклеарне централе Акују, на обали Средоземног мора, коју гради руска државна компанија Росатом. То је, уз изградњу турског тока, најзначајнији енергетски подухват две земље. 

Акују, прва нуклеарка у Турској, производиће 35 милијарди киловатсати електричне енергије што је довољно за десет одсто турских потреба. Централа би требало да кошта 20 милијарди долара, градиће је 10.000 људи, а очекује се да ће почети да ради пуним капацитетом до 2025. године. Најављено је, како преноси агенција Анадолија, да ће посао у електрани наћи 3.500 људи, од чега 248 турских студената који се обучавају у Русији. 

У децембру је закључен споразум о турској куповини руског антиракетног система дугог домета С400, што је био шок за неке турске савезнике у НАТО, тумачи агенција Асошиејтед прес. 

Дан пре посете Путина је Турска затражила од Сједињених Држава изручење једног исламског проповедника заједно са још седморицом следбеника јер су ови наводно умешани у убиство руског амбасадора у Анкари Андреја Карлова 2016. године. То је, како се тумачи, још један знак отопљавања односа Анкаре и Москве, који су били затегнути након обарања руског авиона над границом са Сиријом у новембру 2015. године. 

„Господари“ Сирије 

У среду се двојици лидера придружује и председник Ирана Хасан Рохани. Три земље дуго предводе паралелни дијалог о будућности Сирије упркос супротстављеним ставовима. Док Москва и Техеран и војно подржавају режим Башара ал Асада, Турска се противи његовом останку на власти. Међутим турска офанзива на курдске области није изазвала противљење Русије. 

„То су регионалне силе које су спремне да инвестирају војне ресурсе како би утицале на исход конфликта“, рекао је Синан Улген, из истанбулског Центра за економске и међународне студије за Франс прес. 

Разговори у Анкари долазе након најаве председника САД Доналда Трампа да ће се његова земља „врло ускоро“ повући из сиријског конфликта. Коалиција предвођена Вашингтоном подржавала је најпре јединице Слободне сиријске армије, а затим курдске Јединице народне одбране које су обавиле већи део посла у сузбијању Исламске државе. Након тог повлачења, рекао је Улген, Русија, Турска и Иран постаће „прави господари“ дешавања у Сирији.

(ДW)