Кажњавање дјеце у школама утиче на њихово здравље

Неки чак наводе да често кажњавање, које подразумева казнени останак после часова, изолацију и изопштавање ђака који крше правила, представља "ништа мање од злостављања деце", како је Џонатан Редифорд, наставник из Самерсета, окарактерисао "нулту толеранцију". 

Он је навео пример девојчице која је разговарала телефоном на часу, свесна да то није дозвољено, због чега је избачена са часа. Проблем је у томе што је разговарала са мајком, припадницом британске војске, које се налазила у мисији у Ираку, и коју није чула целих месец дана. 

"Такво кажњавање нам неће помоћи да створимо јаке и отпорне људе, пуне самопоуздња", закључио је Редифорд. 

Учитељ из Лондона Мајкл Холанд овакву врсту кажњавања назвао је "окрутом, викторијанском, као из времена које у својим делима описује Чарлс Дикенс", пише Телеграф. 

Почетком године, директор школе у Грејт Јармуту Бери Смит, који је постао познат по забрани ђацима са неуредном фризуром да долазе у школу, увео је потпуну забрану жвакаћих гума у школи. Родитељи су се жалили да су деца која су жвакала жваке бивала затварана у изоловану просторију. 

Помало бизарно звучи и податак да су ђаци Трговачке академије у Бристолу бивали кажњавани због ципале које се нису довољно сијале. За казну би морали да стоје мирно и гледају у зидни сат. Родитељи су се жалили и да су нека кажњена деца морала да носе траке око врата са наптисом "Имам 24 сата да доведем своју униформу у ред". 

Секретар уније наставника Велике Британије Рос Мекнил каже да се на просветне раднике врши притисак да примањују "ригидне санкције и да кажњавају ученике кад год за то постоји њихово лоше понашање као разлог, као и да казнене мере некада подразумевају и гладовње и да доводе децу до умора и анксиозности". 

"Наставници су веома забринути због степена анксиозности код деце, самоповређивања и незадовљства до кога све то доводи", каже Мекнил.


Б 92
фото:интернет