Побједа у првом кругу избора?

Саговорници Деутсцхе Wеллеа (ДW) кажу да му рачун може помрсити само висока излазност, али да су шансе за то мале.

Поред лидера Демократске партије социјалиста (ДПС) у предсједничкој трци учествује шест опозиционих представника. Младен Бојанић има подршку већине опозиције, Социјалдемократска партија је кандидовала Драгињу Вуксановић, Марко Милачић представља партију Права Црна Гора, Василије Миличковић наступа као независни кандидат, Добрило Дедеић у име Српске коалиције, а Хазбија Калач испред Странке правде и помирења.

"Веома је позитивна промјена што на овим предсједничким изборима имамо већи број кандидата него у ранијим кампањама. С друге стране, диверзификована и разнородна структура опозиционих предсједничких кандидата допринеће бољој позицији кандидата владајуће коалиције", каже за ДW Милена Бешић, директорка Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).

ЦЕДЕМ-ово мартовско истраживање је показало да 50,6 одсто гласача жели Мила Ђукановића за предсједника, што би му донијело победу у првом кругу. Новинар листа Вијести Самир Кајошевић нема сумње да ће тако бити и на дан избора.

"Искуство са прошлих избора је показало да један опозициони кандидат ствара озбиљан  проблем за ДПС. Велики број такозваних малих кандидата је добар за Ђукановића јер се тиме потврђује слика о исцјепканој опозицији и јача апатичност код бирача. Осим тога, по правилу мали кандидати углавном подједнако нападају њега и опозицију, што додатно ствара збуњеност код бирача", објашњава Кајошевић.

Исти став заузима и Николета Ђукановић из Центра за мониторинг (ЦЕМИ):

 "Иако већи број кандидата значи да је шира могућност избора, то не значи да се повећавају шансе опозицији."

Велика излазност једини противник

Бројке показују да би једино велика излазност могла да угрози Ђукановића. Право гласа имаће око 535.000 бирача. При излазности од 70 одсто би Ђукановић за побједу у првом кругу морао да освоји нешто мање од 190.000 гласова. То је приближна цифра коју је на посљедњим парламентарним изборима освојила његова владајућа коалиција.

"Бирачко тијело ДПС нема много осцилација. Може се очекивати да ће тај део бирачког тијела и овај пут изаћи на изборе и пружити подршку лидеру партије", објашњава Николета Ђукановић.

Ако излазност буде већа од 70 одсто, лидер ДПС би морао да освоји нове, додатне гласове. Новинар Кајошевић појашњава да већа излазност не иде на руку ДПС јер по правилу значи већи број опозиционих гласача.

"Најбољи примјер су парламентарни избори 2016. када је вијест о државном удару у поподневним часовима смањила излазност грађана, због страха од немира, и тиме омогућила ДПС да формира тјесну већину. Због дуготрајних преговора о предсједничком кандидату и великог броја малих кандидата, бојим се да ће и на овим изборима бити значајан број апстинената", додаје он.

Иако би управо апстиненти могли да помрсе рачуницу тродеценијског лидера мале републике, наши саговорници не вјерују да ће они масовно изаћи на биралишта.

"Опозицији је дуго требало да се сагласе око имена заједничког кандидата, то је утицало да се не постигне потпуно јединство и може утицати на жељу гласача да изађу на ове изборе", наводи Николета Ђукановић.

Црна Гора је од стицања независности два пута бирала председника, оба пута у првом кругу. Просјечна излазност је била око 65 одсто.

"Из ове перспективе треба да се деси нешто потпуно непредвидљиво да би актуелни састав кандидата произвео други круг. Сви опредјељујући фактори за сада указују да другог круга неће бити", закључује Милена Бешић.

Избори се одржавају 15. априла. Мило Ђукановић је у врху црногорског естаблишмента од 1989. године, а премијер Црне Горе први пут је постао 1991. на свој 29. рођендан. Током тог периода својевољно је три пута паузирао, задржавајући кључни утицај у владајућој странци. Убједљиви је европски шампион по дужини боравка на власти.

Извор: ДW