Годишњица смрти великог пјесника
На данашњи дан 1943. године умро је велики српски пјесник и дипломата Јован Дучић.
Република Српска
Дучић је рођен у Требињу 1871. године, а стасавао је у Мостару, гдје је похађао нижу гимназију.
Након школовања у Сомбору и учитељевања вратио се у Мостар, гдје 1896. године са друга два велика српска пјесника и интелектуалца Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем оснива књижевни часопис "Зора".
Дипломатску каријеру започео је 1907. године и остатак живота провео у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Каиру и Букурешту.
Дучић је био један од назначајнијих српских симболиста. Своју прву збирку пјесама објавио је у Мостару 1901. године, а другу у Београду 1912.
Писао је и прозу - неколико есеја и студија о писцима, попут "Блага цара Радована", те писама из Швајцарске, Грчке, Шпаније и других земаља.
Његова "Акта дипломатика" /Дипломатска писма/ објављена су постхумно у САД и бившој Југославији.
Умро је у Америци 7. априла 1943. године и сахрањен на православном гробљу Свети Сава у Либертвилу, америчкој савезној држави Илиноис.
У октобру 2000. године, пјесникови посмртни остаци су, према његовој жељи, пренесени у Требиње.
Дучић је био редовни члан Српске академија наука и уметности.
Од 1933. до 1941. године прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, гдје је постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду.
Пошто је Шпанија признала усташку Независну Државу Хрватску, прекинувши дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у америчку савезну државу Индијану, у град Гери, код рођака Михајла.
Од тада до своје смрти двије године касније водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године, а која представља српску дијаспору у Америци.
За то вријеме, писао је пјесме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа. Осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада.
Награда за пјесништво "Јован Дучић" додјељује се сваке године током манифестације "Дучићеве вечери" у Требињу.
(Срна)
Након школовања у Сомбору и учитељевања вратио се у Мостар, гдје 1896. године са друга два велика српска пјесника и интелектуалца Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем оснива књижевни часопис "Зора".
Дипломатску каријеру започео је 1907. године и остатак живота провео у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Каиру и Букурешту.
Дучић је био један од назначајнијих српских симболиста. Своју прву збирку пјесама објавио је у Мостару 1901. године, а другу у Београду 1912.
Писао је и прозу - неколико есеја и студија о писцима, попут "Блага цара Радована", те писама из Швајцарске, Грчке, Шпаније и других земаља.
Његова "Акта дипломатика" /Дипломатска писма/ објављена су постхумно у САД и бившој Југославији.
Умро је у Америци 7. априла 1943. године и сахрањен на православном гробљу Свети Сава у Либертвилу, америчкој савезној држави Илиноис.
У октобру 2000. године, пјесникови посмртни остаци су, према његовој жељи, пренесени у Требиње.
Дучић је био редовни члан Српске академија наука и уметности.
Од 1933. до 1941. године прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, гдје је постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду.
Пошто је Шпанија признала усташку Независну Државу Хрватску, прекинувши дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у америчку савезну државу Индијану, у град Гери, код рођака Михајла.
Од тада до своје смрти двије године касније водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године, а која представља српску дијаспору у Америци.
За то вријеме, писао је пјесме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа. Осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада.
Награда за пјесништво "Јован Дучић" додјељује се сваке године током манифестације "Дучићеве вечери" у Требињу.
(Срна)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (3)
Гробар
Нека му је вјецна слава и хвала. Цојвек је опсирно и јасно описао насу "браћу" хрвате,да и после сто година свака му је ријец на мјесту.Људи су остали заглављени у устаслуку и национализму и ако је 2018.година.
слобода
Овај велики Србин је један од најомраженијих код крвата а све због пјесме “сину тисућљетне културе” гдје до танчина описује какав је то народ,свака му ријеч на мјесту...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.