Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Годишњица смрти великог пјесника

На данашњи дан 1943. године умро је велики српски пјесник и дипломата Јован Дучић.

Република Српска
Годишњица смрти великог пјесника
Дучић је рођен у Требињу 1871. године, а стасавао је у Мостару, гдје је похађао нижу гимназију.

Након школовања у Сомбору и учитељевања вратио се у Мостар, гдје 1896. године са друга два велика српска пјесника и интелектуалца Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем оснива књижевни часопис "Зора".

Дипломатску каријеру започео је 1907. године и остатак живота провео у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Каиру и Букурешту.

Дучић је био један од назначајнијих српских симболиста. Своју прву збирку пјесама објавио је у Мостару 1901. године, а другу у Београду 1912.

Писао је и прозу - неколико есеја и студија о писцима, попут "Блага цара Радована", те писама из Швајцарске, Грчке, Шпаније и других земаља.

Његова "Акта дипломатика" /Дипломатска писма/ објављена су постхумно у САД и бившој Југославији.

Умро је у Америци 7. априла 1943. године и сахрањен на православном гробљу Свети Сава у Либертвилу, америчкој савезној држави Илиноис.

У октобру 2000. године, пјесникови посмртни остаци су, према његовој жељи, пренесени у Требиње.

Дучић је био редовни члан Српске академија наука и уметности.

Од 1933. до 1941. године прво је посланик у Риму, потом у Букурешту, гдје је постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора, а до распада Југославије посланик је у Мадриду.

Пошто је Шпанија признала усташку Независну Државу Хрватску, прекинувши дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у америчку савезну државу Индијану, у град Гери, код рођака Михајла.

Од тада до своје смрти двије године касније водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године, а која представља српску дијаспору у Америци.

За то вријеме, писао је пјесме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југославији и страдањем српског народа. Осуђивао је геноцид над Србима који је вршила хрватска усташка влада.

Награда за пјесништво "Јован Дучић" додјељује се сваке године током манифестације "Дучићеве вечери" у Требињу.

(Срна)

Коментари (3)

Гробар

Нека му је вјецна слава и хвала. Цојвек је опсирно и јасно описао насу "браћу" хрвате,да и после сто година свака му је ријец на мјесту.Људи су остали заглављени у устаслуку и национализму и ако је 2018.година.

слобода

Овај велики Србин је један од најомраженијих код крвата а све због пјесме “сину тисућљетне културе” гдје до танчина описује какав је то народ,свака му ријеч на мјесту...

Лео

А нико их нигдје није боље и тацније описао...

Величина текста