Могући сценарио новог рата?!

Ако Трамп нареди напад на Сирију, он ће вероватно бити снажнан и свеобухватан.

Како пише британски Гардијан, Трамп ће хтети да се наметне као снажан лидер. Такође, америчкој војној акцији вероватно би се придружила и Француска, чији председник је већ најавио војни удар ако се коришћење хемијског оружја докаже, а можда и Велика Британија.

Мете би могле да буду сиријске вазухопловне базе, а можда и читави аеродроми. Сиријска ваздухопловна флота, иако још наводно има 265 авиона и хеликоптера, истрошена је у седмогодишњем рату и увелико се ослања на руске војне авионе.

Сиријска противваздушна одбрана тешко је оштећена у недавним израелским ваздушним ударима, који су изведени из одмазде на рушење једног израелског авиона. Америчке снаге могле би напасти најмање десетак других ваздухопловних база у околини Дамаска, Хомса, Алепа, Деир ез-Зора и других сиријских градова.
 

Ракетни напад изгледнији него ваздушни

Тај напад могла би да изведе америчка поморска борбена група смештена у источном Медитерану и опремљена далекометним пројектилима. У њему би могли учествовати и бројни амерички војни авиони смештени у Катару и на носачима авиона у Арапском заливу, који већ годинама врше ваздушне ударе на положаје Исламске државе.

Међутим, с обзиром на то да би њихово прелетање преко Ирака, па чак и преко Саудијске Арабије, могло бити проблематично, крстарећи пројектили чине се као вероватнија опција. Усто, ваздушни напади рискантни су јер би сиријска, а можда и руска војска могла да их обори. Губитак пројектила, наравно, представља далеко мањи ризик за америчке снаге.

Ако се Велика Британија укључи у акцију, то може да уради из своје ваздушне базе на Кипру. Ипак, највећи допринос Велике Британије и Француске САД био би у томе што би Трамп могао да каже да напад није унилатералан.



Хоће ли Руси укључити свој моћни противваздушни систем С-400?

Рушење израелског авиона Ф-16 од стране 45 година старог сиријског противвазудшног система СА-5 показује да је и даље претња авијацији која би извршила војну акцију против сиријског режима. Међутим, пре овог обарања, Израелци су извели више од стотину ваздушних напада на војне мете у Сирији без одговора.

Ипак, кључно питање је да ли ће се Русија укључити у противнапад, односно хоће ли да активира свој моћни противваздушни систем С-400, који је поставила у Сирији пре нешто више од годину дана и који представља претњу и најмодернијим авионима. Руске снаге досад су неколико пута укључиле систем, али никад га нису искористиле.

Ипак, упозорења из Кремља после Трампове најаве сугеришу да би овај пут могло бити другачије.

(Курир.рс/ Гардијан)