Нема цитостатика, поништени тендери

Овај медикамент, у комбинацији са другим хемотерапијским лијековима, користи се код лијечење акутне леукемије и малигних лимфома, а ФЗО је овај битан дио тендера поништио јер, као и по ранијој пракси, ниједан добављач није доставио понуду.

„Није достављен ниједан захтјев за учешће у ограниченом поступку, у преговарачком поступку са или без објаве обавјештења или у такмичарском дијалогу“, стоји у тендерском образложењу.

ФЗО РС ћути и поништава лот по лот за набавку цитостатика, а за то вријеме, каже за ЦАПИТАЛпредсједник Удружења онколога РС Саша Јунгић, пацијенти се сами сналазе да набаве лијекове како не би угрозили континуитет лијечења.



„Тренутно нема 16 цитостатика“, потврдио је за Цапитал.

У ФЗО РС, незадовољни ранијим писањем ЦАПИТАЛ-а, ни након 15 дана нису жељели да објелодане колико пацијената у РС чека рефундацију трошкова за цитостатике и колико новца им Фонд дугује.  Такође, грађани РС, који финансирају комплетан здравствени систем па и ФЗО РС, нису добили одговор ни којих цитостатика тренутно нема у болницама у РС.

Признали да купују јефтиније лијекове

ФЗО РС, након што је почетком прошлог мјесеца поништио трећину тендера тешког 14,7 милиона КМ за набавку цитостатика, признао је да набавља поједине медикаменте старије генерације и јефтиније на тржишту, те да се понуђачи нису јављали. Неколико пристиглих понуда биле су прескупе за ФЗО РС.  Од укупно 94 лота поништено је њих 30.

Иако су процијенили да су понуде биле „нереално високе“ у односу на године раније те потврдили и да „имају ограничене финансијске могућности“, у Фонду тврде да им лијекови за лијечење онколошких болесника ипак  нису прескупи. ФЗО, похвалили су се, финансира 120 цитостатика, међу којима су и најсавременије скупе терапије.

Међутим, чињеница је да пријеко потребних лијекова нема, а пацијенти ће и даље морати сами да се сналазе. Остаје обећање да ће им стотине КМ Фонд рефундирати у наредном периоду.

“Фонд је захтјеве за рефундацију купљених цитостатика ставио је у врх листе приоритета, како би се осигураницима у најкраћем року рефундирали трошкови за купљени лијек. Такође, обично када недостаје одређени цитостатик постоје замјенске терапије које су пацијентима доступне у болницама, тако да здравље пацијената није угрожено и када се десе спорадичне несташице појединог лијека”, тврдили су недавно у ФЗО.

Фонд се правда, љекари огорчени

Ипак, предсједник Удружења онколога Саша Јунгић рекао је раније за ЦАПИТАЛ, а данас и поновио, да се лијекови не набављају, добављачима се не исплаћују обавезе, а пацијентима се новац не рефундира и по три мјесеца.

„Сви ти цитостатици постоје 50 километара даље одавде – у ФБиХ, али и у Србији и Хрватској. Има их и на тендерима и у апотекама. Ми смо једина регија која нема ове лијекове. Пацијенти их купују сами ни сам не знам како. Животи су им угрожени. Неко успије да набави, неко не. Једноставно, људи немају новца. У апотеци не можете купити баралгин без рецепта, али можете цитостатик. Уштеда је доведена до савршенства. Ми имамо најгору листу цитостатика у регији и најгору снабдјевеност“, наглашава Јунгић.

 

Како је истакао, пацијентима је угрожен континуитет лијечења.

„Нема нових и старих цитостатика, ово је најлошија листа цитостатика. Ово је типично спиновање. Сви су задовољни, пацијенти добију што им треба, а у чему је онда проблем? Управо у томе што нема лијекова и што људи сами набављају лијекове. Зашто су добављачи растјерани са тендера, то је питање које треба поставити. Свака озбиљна европска држава расписује тендере на дужи период па добије и већу количину по нижој цијени, овдје се расписује на период од шест до 12 мјесеци, а количински на око седам мјесеци“, огорчен је Јунгић.

Како медицинари истичу, на тендерима се увијек бирају најниже цијене, али нико не поставља питање квалитета тог лијека. Проблем су, како кажу, лијекови који се набављају из трећих земаља, јер „нису до краја испитани“.

(Цапитал.ба)